BANSKI DVOR Kulturni centar Banjaluke

Kada je formirana Vrbaska banovina 1929. godine i kada je za prvog bana postavljen Svetislav Tisa Milosavljević, osećala se potreba za izgradnjom jednog reprezentativnog sedišta. Početkom 1931. godine raspisan je konkurs u beogradskoj „Politici“ i sarajevskom „Narodnom jedinstvu“, za izradu idejnih skica za Bansku palatu i Banski dvor, a prvu nagradu su dobili arhitekti iz Beograda Jovanka Bončić Katerinić, Anđelija Pavlović i Jovan Ž. Ranković. Potom je oglašena i ofertna licitacija za zidarske i pokrivačke radove Banskog dvora i posao je ustupljen preduzimaču ing. Kosti Šijačkom iz Beograda. Pred mladim arhitektom Brankom Jovanovićem bio je ozbiljan zadatak da nadgleda izgradnju i uređenje zahtevnih eksterijera i enterijera Dvora i usaglasi rad više pozvanih izvođača radova, majstorskih radionica, umetničkih stolara, vajara, likorezaca, majstora različitih struka i da insistira na vrhunskoj zanatskoj spretnosti, otmenosti oblika i kompozicije. Za umetničko ukrašavanje fasade i unutrašnjosti dvora bio je zadužen akademik Đorđe Jovanović. Banski dvor izgrađen je veoma brzo, za samo 17 meseci - gradnja je počela 31. marta1931. godine, a završena 8. novembra 1932. godine.

Arhitektura

Po stilu gradnje Banski dvor pripada eklektičkom akademizmu - u nižim zonama objekta dominira renesansni uticaj i akademski klasicizam, a elementi srednjovjekovne arhitekture prisutni su u višim zonama. Značaj se pridaje i folklornim elementima Balkanskog poluostrva.

Banski dvor je imao sale za sednice, salone za prijeme, većnicu, stan bana s apartmanom za važne goste, prostorije centralnog grejanja, kuhinje, sanitarije, garderobe i druge prostorije.

Arhitektonska rešenja objekta sa blokovskim sistemom, sa svetlarnicima, gde je jedan od dominantnih delova centralno postavljeno stepenište, istovremeno zadovoljavaju praktične potrebe i estetski izgled.

Istorijat

U svrhu rezidencije bana Vrbaske banovine, korišćen je do 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost objekta je devastirana, pa je veći deo skupocenog nameštaja, slika i drugih predmeta nepovratno izgubljen. Po završetku rata, dvor je korišćen kao vojno i političko sedište. Od 1955. godine, odlukom koju su donele tadašnje gradske vlasti, zgrada se daje na upravljanje Domu kulture, a od 1998. godine zvanično postaje javna kulturna ustanova pod nazivom Kulturni centar Banski dvor. Osnovna delatnost je multimedijalnog karaktera i obuhvata koncerte, izložbe, monodramske predstave, video-projekcije, tribine, predavanja, književne manifestacije, kao i aktivnosti klubova i ateljea. Enterijeri Banskog dvora su veoma reprezentativni, a neki od njih, kao što su Koncertna dvorana, Većnica i Svečani salon, sačuvali su autentičan izgled. Posebnu pažnju treba skrenuti na veliku Koncertnu dvoranu koja svojim izgledom, a posebno svojom akustičnošću, pleni pažnju kako publike tako i umetnika. Tokom jedne godine se u ovim prostorima održi više od 30 koncerata klasične muzike, veći broj izložbi domaćih i gostujućih umetnika, književnih promocija, poetskih i monodramskih večeri. Manifestacije se priređuju najmanje dva do tri puta sedmično, ali Kulturni centar, zapravo, svakodnevno nudi različite kulturne sadržaje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI