DANAS POČINJE TRAPAVA NEDELJA Nebo se zatvara, a evo šta čeka dete koje se sutra rodi
Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla ili Trapava nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja.
Ova sedmica je uvek trapava, tj. ne posti se sredom i petkom.
Svetle sedmice počinje liturgijski period koji traje pedeset dana - od Vaskrsa do Duhova.
I danas i sutra nastavljaju se obilne gozbe, a i na Vaskršnji utorak se ne radi.
Vaskršnji utorak je, po narodnom verovanju, jedini dobar utorak u kalendarskoj godini. Ako se dete rodi na ovaj dan biće srećno i dugovečno.
Stariji ljude tvrde da će, ukoliko je uveče na Svetlu sredu nebo zvezdano, godina biti izuzetno rodna.
Vaskršnji ponedeljak
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima.
Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno "pravilo" prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu "kako treba".
To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.
Vodeni utorak
U vodenoj sedmici, kako se u narodu naziva prva nedelja po Uskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, vodeni utorak i vodena subota. U središnoj Šumadiji se, pak, praznuju tri vodena utorka.
Po verovanju u Gruži, na vodeni utorak nije valjalo ništa raditi (prati, šiti, krpiti, ukrašavati) na muškoj odeći, pogotovu budućih vojnika.
Garava sreda
Na garavu sredu neženje starije od trideset nagarave se po licu, i u pratnji svirača, vuku kroz selo panjeve.
Bela sreda se u severnom Banatu naziva garava sreda. Naziv je dobila po vedroj povorci koja se kreće po naselju. U povorci su isključivo neoženjeni mladi ljudi do tridesete godine, to jest momci poodmaklih godina koji se još nisu oženili. Oni idu uz pratnju svirača i kroz selo vuku - panj. Kako su neki od njih nagaravljeni, ova sreda je dobila naziv - garava.
Zeleni četvrtak
Jedan od naziva za sedmicu po Vaskrs je prazna nedelja. U istočnoj Srbiji se ona praznuje - da bi bila rodna godina, to jest da polje ne bude prazno.
U ovim predelima su, počev od praznog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, odnosno nisu orali ni kopali, niti uprezali stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.
U ostalim, pak, predelima nisu takođe radili u četvrtke ovog razdoblja, koje su nazivali beli ili zeleni četvrtci.
Istočni petak
Beli, blagi ili trapavi petak je dan kad se ne posti, a u nekim krajevima Srbije se zove i istočni.
Naziv je dobio od reči istočnik što znači izvor. Naime, bio je običa da se rano zorom odlazi na izvore i kladence gde se obavljao obred umivanja zbog zdravlja.
Zaklopita subota
Prva subota po Uskrsu se u Levču i Temniću zove zaklopita subota, koju obično praznuju žene, dok su je muškarci obeležavali na neobičan način tako što se tog dana niko ne brije i ne šiša.
Tomina nedelja
Ovaj dan je dobio naziv po Tomi, jednom od 12 velikih apostola.
U ovoj nedelji između Vaskrsa i Tomine nedelje vrata raja su otvorena i onaj ko tad umre ide pravo u raj.
Osvedočivši se u njegovo vaskrsnuće, ova jedanaestorica su to ispričala dvanaestom (Tomi), koji je u trenutku Isusovog javljanja bio odsutan, no on im odgovori Ne verujem, dok to ne vidim.
Osmi dan po Vaskrsu je Isus Hrist ponovo došao među svoje učenike, zatekavši ih sve na okupu i prekoreo Tomu što nije odmah u njegovo vaskrsnuće poverovao.
Otuda je Toma, čije ime na jevrejskom znači Blizanac, dobio nadimak Neverni. Uverivši se, tako, lično u Hristove rane i njegovu besmrtnost, Toma je postao jedan od najdoslednijih pobornika hrišćanstva, koje je širio u Palestini, Persiji i Indiji. Stradao je izboden kopljima, u indijskom gradu Melipuru, zato što je suprugu i sina tamošnjeg cara preobratio u hrišćanstvo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Razonoda
Komentari (0)