KIP SLOBODE Simbol prijateljstva Amerike i Francuske

Kip slobode predstavlja prijateljstvo i pomoć koju je Francuska dala američkim naseljenicima u njihovoj borbi za nezavisnost od Velike Britanije koja je počela 1776. godine. Kip stoji na ostrvcetu ispred Njujorka od 1886. godine.

Noseću konstrukciju Kipa slobode predložio je i konstruisao francuski građevinar, pored ostalog i konstruktor pariske Ajfelove kule, Gistav Ajfel.

Najpre je vajar Frederik Bartoldi predložio mali glineni model u visini odraslog čoveka. Drugi model je bio visine tri metra. Treći model je bio četiri puta manji od kipa u prirodnoj veličini. Četvrti model je bio u prirodnoj veličini. Po modelu je bila odlivena skulptura u bakru. Gotova skulptura je predata američkoj ambasadi i bila je rastavljena na delove i dopremljena je francuskim brodom u Njujork. U Njujorku je sastavljana dve godine.

Vremenom je kip postao simbol Amerike. Tokom veka koji je prošao došlo je do velikih oštećenja skulpture i rekonstruisana je zahvaljujući javnom dobrovoljnom prihodu sredstava za njenu rekonstrukciju.

Godine 1984. Kip slobode je uvršten u kulturnu baštinu Uneska.

Kip slobode je bio prvi simbol SAD koji bi emigranti ugledali prilikom dolaska na emigrantski prijem na ostrvu Elis koje je udaljeno tek oko kilometar. Između 1880. i 1914. broj emigranata u SAD je dosegao broj od 22 miliona, uglavnom iz južne i istočne Evrope, a koji su uglavnom ušli kroz pristanište na ostrvu Elis.

Pristup balkonu na baklji Kipa slobode je ograničen zbog sigurnosti posetilaca još od 1916. godine. Kip slobode je tokom gotovo cele 1938. godine bio zatvoren zbog obnove, kao i od 1984. do 1986. godine, kada su zamenjene baklja i veći deo unutrašnje konstrukcije. Kip je takođe bio zatvoren i nakon napada 11. septembra 2001. godine, zbog sigurnosti. Pijedestal je otvoren tek 2004, a ostatak kipa 2009. godine, s ograničenjima u broju posetilaca kojima je dozvoljen uspon na krunu. Od 28. avgusta 2012. godine Kip slobode je ponovo zatvoren radi ugradnje dodatnog pomoćnog stepeništa i drugih sigurnosnih detalja, ali je Ostrvo slobode ostalo otvoreno.

Istorija

Prema Službi nacionalnih parkova SAD, ideju za Kip slobode je predložio Eduar Labule, predsednik Francuskog antirobovskog društva, prominentan i važan politički mislilac svog vremena. Projekat se može pratiti do razgovora sredinom 1865. godine između odlučnog abolicioniste Labulea, i vajara Frederika Bartoldija. Smatra se da je u večernjem razgovoru u svom domu u blizini Versaja, Labule, vatreni pobornik Unije u Američkom građanskom ratu, rekao: „Ako bi u Sjedinjenim Državama trebalo da se podigne spomenik, kao sećanje na sticanje nezavisnosti, smatram da bi jedino bilo prirodno da bude izgrađen ujedinjenim naporima - zajedničkim radom obe naše nacije“. Služba nacionalnih parkova je u svom izveštaju iz 2000. godine, međutim, smatrala da je ovo legenda koja je proizašla iz brošure za prikupljanje sredstava iz 1865. godine, a da je statua najverovatnije zamišljena 1870. godine. 

Izgled

Kip slobode, jedan od simbola SAD, predstavlja personifikaciju slobode, rimsku boginju Libertas s uzdignutom rukom u kojoj drži baklju, dok joj je ispod druge ruke tabula ansata (ploča sa zakonima) na kojoj je napisan datum potpisivanja Američke deklaracije o nezavisnosti, 4. jul 1776. Ispod njenih nogu leži prekinuti lanac koji simbolizuje sticanje slobode, tj. nezavisnost SAD. Bez spojnica je kip visok 46,05 metara, a s podnožjem 93 metra. Sastoji se od bakarne ovojnice koju drži čelični okvir. Ovojnica je nastala prema izvornoj Bartoldijevoj gipsanoj skulpturi. Ukupna težina kipa iznosi 225 tona. Opseg kipa je do 10,6 metara, usta su široka 91 centimetar, a kažiprst je dug 2,4 metra. Kruna sa sedam krakova, inspirisana krunom Kolosa sa Rodosa, jednog od sedam svetskih čuda antike, simbol je slobode na sedam mora i sedam kontinenata. Originalna skulptura u gipsu visine 2,86 metara, na osnovu koje je konstruisan njujorški spomenik, čuva se u Muzeju umetnosti i zanata u Parizu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI