TAJNA MALE SIRENE Ako mislite da znate sve o ovoj bajci prevarili ste se (VIDEO)

Već i sam trejler obećava nostalgično putovanje u detinjstvo za one koji se sećaju Diznijevog klasika iz 1989. godine, ali i jedan, potpuno novi doživljaj poznate bajke koja će sasvim sigurno privući i mlađu publiku koja tek treba da upozna i zavoli plejadu sjajnih likova koji se pojavljuju u ovom ostvarenju.

Iako se Diznijevi filmovi uvek čekaju sa velikim nestrpljenjem i iako ih uvek prati veliko interesovanje publike, „Mala sirena“ je ipak nešto posebno. Zato je sada idealno vreme da se podsetimo –

Kako smo, zašto i kada toliko zavoleli „Malu sirenu“?

Sve je počelo od bajke…

Diznijev crtani svakako je najpoznatiji, ali sve je zapravo počelo od bajke „Mala sirena“ (u originalu „Den lille havfrue“) koju je danski pisac Hans Kristijan Andersen napisao još početkom 19. veka. Delo je prvi put objavljeno 1837. kao deo zbirke „Bajke ispričane za decu“ u kojoj se nalazilo još osam Andersenovih priča.

Veruje se da je inspiraciju za „Malu sirenu“ Andersen pronašao u grčkim mitovima o sirenama – zavodnicama koje pesmom mame mornare kako bi se njihovi brodovi nasukali na hridi, ali i u bajci „Undina“ Fridriha de la Mote Fukue, nemačkog pisca iz perioda romantizma, o ženskom vodenom duhu koji se udaje za viteza sa kopna kako bi stekao dušu.

Sama Andersenova priča dosta je mračnija od one koju je Dizni prikazao. Mala sirena, jedna od šest prelepih ćerki morskog kralja, zaljubljuje se u princa koji živi u kraljevstvu izvan vode. Nakon što joj baka otkrije da samo ljudska bića imaju besmrtnu dušu i da će, samo ako se čovek zaljubi u nju i ako se venčaju i ona steći jednu, Mala sirena odlučuje da se odrekne života u moru i ode na kopno. Svoj glas trampi sa vešticom za noge i pridružuje se princu u njegovom dvoru.

Priča, međutim, ima tužan kraj – Mala sirena ne uspeva da osvoji ljubav kraljevića, on se zaljubljuje i venčava sa drugom, a Mala sirena umire postavši morska pena. U poslednjim pasusima priče, sirena postaje „ćerka vazduha“, duh koji će tokom 300 godina imati priliku da na Zemlji čini dobra dela i na taj način dobije sopstvenu dušu. Nakon toga, baš kao i ljudi, dospeće na nebo.

Bajka je još za vreme Andersenovog života stekla veliku popularnost, ali i izazvala brojne kritike, pre svega, zbog završetka. Iako je tokom decenija bilo mnogo tumačenja simbola i poruka koje je danski književnik hteo da pošalje, danas većina misli da je bajka o maloj sireni, pre nego ljubavna priča, zapravo priča o potrazi za dušom.

A onda je došao Dizni…

 

 

„Mala sirena“ prvi je crtani iz takozvane ere „Diznijeve renesanse“. Pratili su ga mega-popularni „Lepotica i zver“ (1991), „Aladin“ (1992) i „Kralj lavova“ (1994), ali u srcima publike (stare i mlade) ona je zadržala počasno mesto.

Zanimljivo je da je još Volt Dizni lično imao plan da na osnovu Andersenove bajke napravi animirani film. Rad na tom projektu počeo je još krajem ’30-ih, nedugo posle „Snežane i sedam patuljaka“, ali je ideja na realizaciju ipak čekala decenijama, piše istrorijskizabavnik.rs.

Tek 1985. dok su radili na crtaću „Miš Bazil, veliki detektiv“, rediteljski i scenaristički dvojac Džon Masker i Ron Klements došao je na ideju da napravi dugometražni crtani film po motivima Andersenove bajke. Plan je zaživeo i „Mala sirena“ premijerno je prikazana 17. novembra 1989. kao 28. Diznijev dugometražni film i odmah je postala planetarni hit.

Kritika je hvalila animaciju i likove. Publika je obožavala priču. Sa strukturom sličnom onom koja može da se vidi u brodvejskim mjuziklima i Alenom Menkenom na čelu kompozitora, „Mala sirena“ donela je niz muzičkih tema i pesama koje su postale hitovi nezavisno od crtanog filma. Numere poput „Part of Your World“ i „Under the Sea“ i danas su legendarne, a ova druga, kompaniji je donela Oskara za najbolju pesmu. Te godine „Mala sirena“ osvojila je i Oskara za najbolju muziku.

O tome da je reč o kultnom ostvarenju, voljenom od publike koliko i hvaljenom od kritike, govori i podatak da je „Mala sirena“ jedno od ostvarenja koje je izabrano od Kongresne biblioteke za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan“ film.

Činjenica da su Arijel i družinu podjednako zavoleli i stari i mladi dovela je do stvaranja čitave franšize. 2000. godine crtani je dobio nastavak pod nazivom „Mala sirena II: Povratak u more“, a 2008. izašao je i animirani film čija se radnja dešava pre prvog dela – „Mala sirena: Arijelin početak“. Iste godine, na Brodveju je počeo da igra i mjuzikl „Mala sirena“.

A sada, skoro 35 godina nakon prve Diznijeve Arijel, Mala sirena se ponovo sprema da osvoji svet…

Arijel je sada crna, pa šta?!

 

 

Još od kada je, u maju 2016. godine, Dizni najavio da će raditi igranu verziju „Male sirene“ publika je željno iščekivala vesti o ovom projektu. Tokom 2019. objavljeno je koji će glumci tumačiti glavne uloge, a najviše pažnje privukao je lik Arijel koji je dodeljen mladoj glumici i pevačici Hale Bejli koja je - Afroamerikanka.

Može li Mala sirena da bude crna? Pa, naravno da može! Prvo i prvo, nije reč o bilo kakvoj istorijskoj ličnosti, već o liku iz bajke (u kojoj postoje sirene, ribe govore, a kraba prilično uspešno diriguje orkestrom), pa samim tim nema „pravog“ ili „pogrešnog“ izgleda. Da, Arijel Hale Bejli ne liči na animiranu Arijel, ali ni animirana Arijel ne liči na Malu sirenu koju je stvorio Hans Kristijan Andersen. Jer - u pitanju fikcija!

Čak i ako na trenutak zanemarimo ovu nepobitnu činjenicu i upustimo se u raspravu – ko vam kaže da je „originalna“ Mala sirena bila bela? Hans Kristijan Andersen? Neće biti! Danski pisac o njenom izgledu kaže samo da joj je „koža bila čista i nežna kao latice ruža, a oči plave kao najdublje more“. Lik koji je on stvorio čak nije ni imao ime! Tokom cele bajke ona je samo - Mala sirena.

Arijel zamišljate kao belu lepoticu sa dugom, crvenom kosom, isključivo zato što ju je tako prikazao Dizni! Ili, zato što je „krojite“ prema svojim standardima.

U nekoj hipotetičkoj raspravi možemo postaviti i pitanje – da li je Andersenova Mala sirena bila Dankinja? Bajka bukvalno počinje rečenicom kako je radnja smeštena „daleko u dubinama okeana“! Čak i kada pogledate opise morskog sveta, pre svega biljaka i riba kojima su sirene okružene, postaje jasno da je Andersen na umu pre imao neki egzotični predeo (na primer, Karibe) nego sopstvenu domovinu.

Na kraju, ništa od ovoga nije zaista važno! Daleko bitnije je pitanje da li će mlada glumica uspeti da tako voljenom liku kao što je Mala sirena udahne novi život. Da li će dočarati njenu razdraganost, odlučnost i veselost. Da li će njena Arijel biti dovoljno ubedljiva da pronađe put i do srca novih generacija deca. Ako odgovor na ova pitanja bude potvrdan, njena boja kože biće potpuno nebitna.

A kada se na umu ima da su, pored Hale Bejli, uloge u filmu poverene još i čitavoj plejadi glumaca i pevača – od proverenih zvezda Havijera Bardema i Melise Makarti, do onih čije vreme tek dolazi poput Džona Hauera Kinga ili Džejkoba Trembleja, jasno je da Dizni ovim ostvarenjem „puca“ na vrhunski kvalitet, ali i dobru zabavu namenjenu svim generacijama.

Dakle, dajte šansu novoj „Maloj sireni“! Idite u bioskop da se ponovo sretnete sa likovima koje ste zavoleli još u detinjstvu. Da vidite staru priču ispričanu novim jezikom. Da uživate u čuvenim muzičkim hitovima, ali i da čujete nove.

I videćete, uživaćete!

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI