DANAS JE IVANJDAN - JEDNO OD 3 SVETA "ROŽDESTVA" Veruje se da će sunce igrati na nebu, a da žene koje žele potomstvo moraju ispoštovati ovaj običaj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Ivanjdan - praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj hrišćanski praznik obeležava se 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.

Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta "roždestva" koje praznuje crkva, pored Božića praznika Rođenja Isusa Hrista i Male gospojine, praznika Rođenja Presvete Bogorodice.

Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.

Sveti Jovan je poznat i kao Preteča, jer je prvi najavio dolazak Isusa Hrista i propovedanje nove vere.

Bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana, a prema hrišćanskoj legendi, krstio je Isusa Hrista u reci Jordan.

Naziv praznika

Nikola Begović je zapisao da su u manastiru Gomirje monasi hram svoje crkve zvali Roždinstvo sv. Jovana i da nisu koristili naziv Ivanjdan, kao drugde, neki pravoslavni Srbi. 

Kod Srba postoje imena i Ivan i Jovan. Tako imamo Ivana Crnojevića, otac Skenderbegov je bio Ivan i Kastriot... Ta dvojnost se vremenom prelila i na praznike pa su praznici Jovanjdan i Ivanjdan posvećeni istom svecu, ali u jednom slučaju do izražaja dolazi ona tradicija koja ima početno J - Jovan (Ιωάννης) gde se grčko io, čulo kao J, a u drugom slučaju je dominantno I, kako je kod zapadnijih katolika na Balkanu i kod Rusa (npr. Ivan Jastrebov).

Jovan prevladava u Makedoniji i Srbiji, i kod pravoslavnih je dominantniji naziv, a oni krajevi gde je bilo i stranih uticaja, (kao severna Albanija, Zeta) imamo i nazive Ivan.

Rođenje Jovanovo

Preteča Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj, rođen je šest meseci pre začeća Sina Božijeg, Isusa Hrista.

Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagočestivi ljudi. I pored toga nisu mogli da imaju dece, pa su se dugo molili Bogu da im podari naslednika. Iako su bili prezreni od ljudi, bili su uporni u svojoj molitvi. Tako ih je Bog nagradio dugo željenim detetom.

Radosnu vest začeća objavio je svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I tako, iako je već bila starica, Jelisaveta rodi sina – proroka, svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg.

Crkvene knjige beleže da je Jovan bio pravo čudo od samog rođenja. Osmi dan po rođenju srodnici i prijatelji su došli da obrežu dete i da mu nadenu ime. Zaharija, otac detetov, postao je nem kada je saznao da će mu žena roditi sina, pa je napisao na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka vratila mu se sposobnost govora.

Car Irod, koji je vladao u to vreme, kada je saznao da se rodio prorok Sveti Jovan, naredio je da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu, ali majka Jelisaveta je bila mudra i uspela je sa svojim čedom da pobegne u pustinju. Međutim, posle nekog vremena je umrala, a mali Jovan je ostao sam u pustinji. Tamo je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.

Krštenje Isusa Hrista

Jevanđelja Novog zaveta pripovijedaju i da je Isus oko svoje tridesete godine otišao da se krsti kod Jovana Krstitelja. Hrišćanski izvori prikazuju da je Jovan navodno rekao Isusu: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?" (Matej 3;14), te da ga je krstio tek nakon njegovog insistiranja.

Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan i propovijedao krštenje pokajanja radi oproštenja grijehova.

Istoričari ocenjuju da je Isusovo krštenje kod Jovana istorijska činjenica, koju rani hrišćani ne bi bez osnova uneli u svoja jevanđelja. Naučnici smatraju da je Isus očito bio sledbenik Jovana, prihvatajući njegovu poruku samim tim što je tražio da ga ovaj krsti.

Prema hrišćanskom predanju, Isus je nakon krštenja proveo četrdeset dana u pustinji, nakon čega je počeo da propoveda.

Biblijski tekst pripovijeda da nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio ga, sa neba se na Isusa spustio Duh sveti u vidu goluba i otvorilo se nebo i Božji glas je progovorio: "Ti si sin moj ljubljeni. U tebi mi sva milina." Ovaj događaj se u hrišćanstvu naziva bogojavljanje.

Prema adopcionističkom gledištu, karakterističnom za rano hrišćanstvo, Bog je Isusa prihvatio kao sina na krštenju, kada je glas sa neba objavio da je on Božiji sin. Neki rukopisi navode i verziju: "Ti si moj Sin, danas sam te rodio".

Običaji i verovanja

Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan.

"Narodna verovanja i obredi u vezi sa Ivanjdanom su nesumnjivi ostaci mnogobožačkog solarnog praznovanja letnjeg sunčeva solsticija. Po narodu, od tog dana sunce se vraća od severa na jug ("stane, zaigra"), počinje da kulminira sve niže i niže, i dani da kraćaju; ljudi pale vatre da mu pojačaju snagu, kupaju se da bi se ozarili njegovom snagom, upotrebljavaju bilje i vence da bi održali zdravlje..." (Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić 1970: Mitološki rečnik)

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu" stoga što se Jovan Kristitelj, koji je rođen na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.

U vinogradima se ništa ne radi. Pravi vernik nikad neće ući u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Ako verujete, Bog će vam dati.

Da je ovaj praznik vezan za Sunce i njegovo kretanje svedoči i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje su letnji pandan badnjačkim vatrama. Veče pred Ivandan palile su se lile i obnosile oko kuća, zgrada, njiva, torova, pa čak i oko čitavog sela, čime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da prodru zle sile.

Običaj je da se ljudi kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom, jer je čitav niz rituala poveren devojkama. Jedan od najvažnijih je pletenje venčića od ivandanjskog bilja. 

Ivanjsko cveće (Galium verum), jarko žute boje i igličastih listova, omilјeno je u našem narodu, a prema hrišćanskoj mitologiji posvećeno je Svetom Jovanu letnjem ili Bogorodici (Veselin Čajkanović beleži narodno predanje da je Bogorodica, kada je htela da okumi svetog Jovana, uzela kitu ivanjskog cveća i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se krotko i smerno, i zamolila ga da primi kumstvo).

U predvečerje Ivanjdana (ili na sam dan praznika, ali u zoru, pre izlaska sunca) devojke i žene su, u povorci, obučene svečano i pevajući obredne pesme, brale po polјima ivanjsko cveće od kojih su plele ivanjske venčiće.

U ivanjdanske venčiće je, osim ivanjskog cveća, pleteno i drugo (slamno) cveće koje je cvetalo početkom leta. Često bi u venčić bila upletena i glavica belog luka, koja je trebalo da zaštiti kuću i ukućane od zlih sila i nevolјa (kao i od groma), a smatralo se i da je taj luk iz venčića lekovit. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI