NAJMANJE IMA KROMPIRA Šta se sve nalazi u kesici čipsa, zbog ovoga ga ne možemo prestati jesti

Nema ko se nije zapitao šta ima u kesici čipsa, kad nam se uvek traži da jedemo još.

Mnogo toga, a verovatno najmanje pravog krompira. Ova gricklica je poznata kao veoma masna i slana, a od glavnih sastojaka sadrži ulje (najčešće palmino), so, šećer, pojačivače ukusa (zavisno od vrste), emulgatore.

Ali, ono čega nema u čipsu, ako nam je "za utehu", jesu konzervansi i veštačke boje, kažu nutricionisti. Istovremeno, upravo to je "karta" na koju igraju marketinški stručnjaci i brendovi prilikom kreiranja svojih proizvoda i reklama.

Mimo natpisa da je neki proizvod veganski ili da sadrži redukovani procenat soli, loših masti, odnosno šećera, prehrambene kompanije iz domena tzv. džank hrane (eng. junk food) - služe se i ovim terminima.

Ovo je istina

Konzervansi i veštačke boje svakako nisu deo bilo kog čipsa, tako da isticanje da ih određeni proizvodi ne sadrži - zapravo ne predstavlja nikakvu inovaciju niti benefit po potrošača.

Ali, budući da su kupci u većinskom broju laici za poznavanje sadržaja hrane, posebno instant, lako ih je prevariti ovakvim tvrdnjama i trikovima.

Dodatno, nije slučajno zašto brendovi u svojim reklamama koriste slogane poput "hrskav i svež", jer su to dve reči koje automatski šalju signal našem mozgu da ćemo telo nahraniti nečim ukusnim.

O tome je u svojoj knjizi Gastrofizika: Nova nauka o hranjenju, podrobno govorio i eksperimentalni psiholog sa Univerziteta Oksford, Čarls Spens, kada je konstatovao da u hrani ne uživamo samo ustima, nosom i očima - već i ušima.

Ovaj naučnik već dve decenije proučava kako naš mozak reaguje na određenu hranu, a čips je idealan primer, jer hrskava hrana, gde takođe svrstavamo i zdravije namirnice poput orašastih plodova, budi posebnu radost u nama, osećaj uživanja.

Spens je, naime, napravio elektronski modifikovani zvuk grickanja čipsa, kako bi ubedio učesnike u eksperimentu da je neka hrana hrskavija nego što deluje.

On je rešio da izvede ovaj eksperiment ne bi li ispitao koliko bi ukus čipsa bio drugačiji - ukoliko bismo promenili njegovu hrskavost i efekat na naša čula. Učesnici su jeli identičan čips, ali su, što je zanimljivo, govorili da osećaju različite ukuse kad im je dodat taj veštački zvuk.

Čips je, uz njega, imao bolji ukus.

Univerzitet u Harvardu je Spensu čak dodelio "Ig Nobela" za ovaj eksperiment, što je parodija ove prestižne nagrade.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI