"MOJ SIN TRAĆI MLADOST" Majka uverena da će se kajati, "5 godina ništa nije kupio, jede šta ima", pita gde je pogrešila

"Vas dvojica ništa ne radite? Po ceo dan ste ovde", "Kako čoveče ne kapiraš da sam ja najrentabilniji kad sam ovde. Ja nemam prihoda, a nemam ni rashoda", svi pamtimo kultnu repliku dvojice tinejdžera na krovu zgrade u filmu "Kad porastem biću kengur". Što bi mladi rekli, bleja na maks.

I dok nam u filmu to izgleda kul, kad se nađeš u ulozi roditelja ove dve dangube, prestaje da bude zabavno i počinju pitanja šta sa njima nije u redu, zašto nisu kao ostali svet. 

I majka dvadesetrogodišnjaka počela je da se pita zašto njen sin nije "kao sav ostali svet", pa je svoju zabrinutost podelila na društvenoj mreži Redit.

"Imam sina jedinca koji ima donekle čudno ponašanje pa bih vas molila da mi objasnite da li paranoišem, pošto to drugi ljudi u okruženju ne shvataju ozbiljno. On ima 23 godine i kao da ne oseća potrebu da živi kao ostali svet. Ne zanima ga provod, devojke, društvo, a sa druge strane ni religija, duhovnost tako da znam da nije krenuo u tom smeru. Kao da ga ništa ne dotiče, ni pozitivno ni negativno.

Za 23 godine života nije doveo nikoga u kuću ni od društva ni od devojaka. Niti mi je o bilo kome pričao. Ne znam da li smo mi tu nešto pogrešili, ili je jednostavno takav. Ima neke svoje stavove što se tiče ovako života na dnevnoj bazi. Ništa mu ne treba, odeću nije obnovio ima oko pet godina, iako sam htela nešto da mu ja kupim kad on neće. Čak i na hrani štedi, jede ono što ima i to je. Soba mu izgleda kao klinička soba, sve čisto, drži uredno, ali nekako prazno, bezlično.

Kao mlađi je bio živahan, glasan, srećan. Devojke ga nikad nisu zanimale, sa društvom nema šta da priča, ostale stvari poput hrane, kupovine su mu bacanje para i vremena. Ne izgleda kao da je u depresiji, hobi mu je kompjuter ali kao da je to jedino što ga 'interesuje' u životu. Bezbroj puta sam mu govorila da će se kajati što nije iskoristio mladost ali uzalud.

Da li da sačekam da dođe sve na svoje mesto, i da li će? Ili šta da radim, kako da mu promenim taj pogled i pristup životu", pita se zbunjena žena.

Ljudi u većini slučajeva nisu videli razlog za brigu, ali su želeli da pomognu svojim sugestijama.

Tako ova žena prilično oštro kaže: "Sada bukvalno razmišljam koliko bi roditelja bilo presrećno da imaju samo ovakav problem sa svojom decom... Nije lako biti roditelj, mame mi! I neki konkretan savet - možda ga nagovoriš da ode negde da uči i da neko vreme živi sam",
 

Drugi korisnik je bio blaži: "Možda je jednostavno takav. Ne moramo svi biti isti. Današnja omladina je zatvorenija nego u prošlosti. Ako ne oseća nikakav problem, nema potrebe da se menja. „Trošenje mladosti“ je veoma subjektivno. On živi svoj život kako hoće i ja to ne doživljavam kao varanje".

"Dok ne otvori temu " koja devojka ima veće grudi", ili sluša Nućija, šta da radim" na Redditu - uvek može da bude gore... on još uvek prati kakav je svet napolju."
 

Jedan korisnik se upustio u malo stručniju analizu: "Možda je samo povučen, a možda ima neki problem i kompjuter mu je bekstvo od svega. Možda ima problem sa samopouzdanjem, možda je socijalno anksiozan i sklanja se od ljudi i društvenih situacija, možda je dugo u tom stanju da je rešio da je ovako bolje, da se izoluje i ne pokušava.

A možda ga samo to ispunjava i ne treba mu ništa više, što nije baš najzdravije ako ćemo pravo. Da li će doći, pa možda, ali iz mog ličnog iskustva, nije došlo.

Motivacija "a što se ne družiš, a što ne ideš, što ne izlaziš" obično je kontraproduktivna. Budi tu i voli svoje dete, nemoj da mu prebacuješ što je takav, jer ćeš ga udaljiti od sebe, ima da se oseća da je čudan, drugačiji, da ga ne voliš jer je takav, a to ne želiš.

Kako mu pomoći da se oslobodi, pa ne znam. Ja sam imao prijatelje koji su me malo pogurali, ali to nije rešilo problem. Možda nije loše popričati sa psihologom ako tebe ne može da se otvori. Ja prvi ne bih nikada pričao sa kevom o mojim psihičkim problemima jer nikada nije imala razumevanje za njih. Tako da, puno ljubavi, razumevanja, tolerancije, bez prisile "ti moraš, tebi to tako ne valja".

"Ako je u problemu, roditeljska podrška i bezuslovna tolerancija i ljubav, bez prisile, bez osude je ključna".

"Verovatno si mu sve živo branila dok je bio mali i sad je navikao da živi jednostavno".

Koga briga šta će ljudi oko sebe misliti i kako će razumeti. Razumem da ga boli uvo, pa ženo, opustite se. Ako je uopšte srećan i zadovoljan i ispunjen takvim životom, a može biti srećan i ispunjen takvim životom, onda ga ostavite na miru i prestanite da mu govorite da gubi mladost ili da treba da radi nešto drugo osim da uživa život onako kako on želi.. Na koje mesto? To je tvoje mišljenje i tvoj pogled na svet, sa moje tačke gledišta dečak je potpuno na mestu i ne mora da se menja ni zbog okoline, ni zbog tebe. Da pogrešila si i grešiš, nemoj da vršiš pritisak na njega, ako se ne oseća dobro i zadovoljno onda je na njemu da to promeni, zbog sebe, a ne zbog bilo čijeg mišljenja i pogleda na to kako treba živeti život".

Ima i onih koji ipak kažu da je žena u problemu i da se sa pravom pita kako dalje:

"Iznenađen sam količinom komentara „on je baš takav“. Ljudi su društvena bića, i niko nije stvoren da ne želi ljudski kontakt, samo su tako naučeni da se nose sa životom. Svi smo mi proizvod individualnih iskustava, ne postoji ono „on je takav“, ali je tako naučio da živi život".
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI