DO PODNE LETO, A POSLE PODNE JESEN Veruje se da se na ovaj dan ne valja krstiti, ako grmi
Vernici i Srpska pravoslavna crkva slave praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije 2. avgusta. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja. Poznata je izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije".
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava. Po predanju, na Svetog Iliju pre podne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, više se ne kupa u rekama. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom zavetu i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo, vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.
Zbog čega je Sveti Ilija nazvan Gromovnik
– U vreme praznika Svetog Proroka Ilije dokazano je da se događaju značajna atmosferska pražnjenja u mnogim krajevima Srbije, a posebno u južnoj i zapadnoj Srbiji, u okolini Beograda. Iz tog razloga narod je u ne tako davnoj prošlosti pribegavao na svoj način da se zaštiti od nepovoljnog dejstva prirodnih pojava kao što je grad, olujni vetar ili udar groma. U regionima Jadra, Rađevine i Azbukovice, pa i Mačve podizani su tzv. „krstovi od groma“ kako bi se zaštitili od grada i udara groma. Na praznik Svetog Jeremije ili na Duhove pravljeni su krstići od leskovog pruća i postavljani na ograde i sve privredne zgrade u domaćinstvima kako bi se zaštitili od udara groma i munja. Sve je to bilo vođeno strahom da se ne načini određena šteta na usevima i drugim plodovima teškoga rada (voćnjaci, povrtnjaci). Inače je letnje vreme bilo određeno za privrednu aktivnost i ubiranje plodova rada vođenih zimskim molitvama i raznim obredno-magijskim radnjama nakon zimskog magijsko-religijskog delovanja – objašnjava prof. dr Vesna Marjanović, etnolog
Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet. Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karatkera i sile ognjene.
Sveti Ilija bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove". Prema predanju, prorok Ilija suprotstavio se caru i prebacio mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)