"Zimi sam išao bos, jeo ostatke kukuruza": Gorka priča čoveka koji je deci napravio kuću od 900 kvadrata, a oni su mu uradili nešto strašno

Neverovatna sudbina dede iz Bosne kojeg su deca htela da ubiju ostavlja svakog čoveka bez teksta sa gorkim ukusom u ustima. "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način“, poznate su reči Lava Tolstoja koje su se mnogo puta u stvarnom životu pokazale kao surova istina.

Tužan život Šemsa Ibrahimovića (88) iz Bosne daje knedlu u grlu, a u glavi se postavljaju pitanja da li je tako nešto moguće u današnjem „savremenom“ svetu...

- Ako ćeš ikada nekoga da kuneš, zakuni da u njegovoj kući nema mira i ja sam to doživeo - počinje svoju priču kroz jecaje i suze deda koji je početkom jula napunio 88 godina.

Otkako je došao na svet, borio se za opstanak, maštajući o tome da zadovolji osnovne životne potrebe svojih najmilijih i sebe.

Svašta je svet video, ali ovakva beda je retka. "Zimi sam išao bos, jeo ostatke kukuruza". Posle mukotrpnog rada i truda, kada je tek stvorio uslove za pristojan život, oženio se i nadao se da su lepi dani konačno pred njim. Međutim, ispostavilo se da njegova supruga ima, prema njegovim rečima, urođenu šizofreniju, ali on to nije odmah primetio. 

"Rodila je četvoro dece, dvoje imaju njenu klicu, a dvoje nemaju. Strašno sam se napatio sa svojom ćerkom. A ja ne mogu da je smestim u ustanovu, jer opština to ne dozvoljava. Nedavno je bila dva meseca na lečenju u Zenici, doktorka je rekla da nije sposobna za kuću i da nikada nije imala težeg pacijenta. Vezali su je i odveli. Htela je da me ubije. Znaš li kako je sve ovo teško gledati, srce mi se cepa – kaže, a suze ne može da zaustavi. Molio je lekare da je ostave u bolnici, ali niko nije slušao. Posle kraćeg lečenja, vraćena je kući.

"Kupio sam joj drva, celu zimu nije htela da loži, ni sam ne znam kako je preživela tu hladnoću. Odnesem joj da jede, ona baci. Nikada me nije posetila, kada sam bio užasno bolestan, sada nosim kateter".

Imao je velikih problema i sa suprugom, ona ga je uz pomoć ucena isterala iz velike kuće, a u pomoćnoj zgradi proveo je sedam godina, ističući da ga tada niko od porodice nije posetio.

Imao sam i sina, koji je godinu dana stariji od moje ćerke, poginuo je u kanalu. Napravio sam mu radionicu za popravku automobila. Dva puta me skoro ubio, jer sam mu branio ženu od batina, jedva sam preživeo. Tražio sam spas po srpskim selima, da me rođeni sin ne ubije. Moja žena ga je podržavala.

Pod stare dane nema mira

"Sagradio sam im kuću od 900 kvadrata. Bio sam jedan od najboljih radnika u firmi, išao sam u školu tri godine i položio ispit, vozio sam ogroman bager. Mogu da radim na svim mašinama, osim na saobraćajnim mašinama. Selio sam se pet puta, od osamdesetih sam počeo da primam jako dobru platu, onda sam počeo da gradim. Nikada sebi nisam kupio auto, vozio sam bicikl, da bih mogao više da stvaram za njih. Imam para, ali nema ko da mi pomogne".

Razmišljao je o odlasku u starački dom, ali je i tu naišao na komplikacije.

"Šta će biti, nemam pojma. Sve sam podelio sa decom pre 15 godina. Moja žena je preminula pre oko 4 godine. Kada sam to čuo, bio sam tako srećan, jer samo ja znam šta sam od nje doživeo. Bio sam u agoniji.

Borio sam se da to shvatim, a sada nemam mira. Ne biste verovali da čovek živi u ovom prostoru. Nikada nisam bio za luksuz, ali ovo je katastrofa. Živim ovde od januara, kada me je ćerka oterala sa poda da mi spase život. Smatra da bi mu sudbina bila bolja sa drugom ženom.

"Ceo život se kajem što mi Bog nije dao normalnu ženu, ništa iznad. Samo neko sa kim bih mogao da živim prosečno", zaključuje Šemso. Gospodin Kenan iz Austrije pomogao je ovom čoveku, saznavši za njegovu jezivu sudbinu. Istovremeno, došao je iz inostranstva da Šemsu smesti u dom, za koji je rekao da mu je bio jedan od najsrećnijih trenutaka, jer je konačno pronašao mir.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI