KO POLOMI GRANU, UMIRE ZA MANJE OD GODINU DANA Ovo drvo donosi nesreću, mnogi ga neće pored kuće ni za živu glavu

Po nekim predanjima, to je sveto drvo, a ponegde se smatra i nesrećnim... U Srbiji se bagrem nikada ne sadi pored kuće, evo zašto... Opevana u pesmi Đorđa Balaševića, bagrem se u Srbiji tradicionalno vezuje i za dobro i za zlo.

Dok je bagremov med hvaljen zbog odličnog ukusa i lekovitih svojstava, a miris bagrema budi uspomene na detinjstvo, o samom drvetu postoje mnoga verovanja. Ovo je tvrdo, dugovečno drvo, a bagremovi stubovi su posebno cenjeni u narodu zbog otpornosti na vlagu.

Ipak, smatra se lošom srećom ako je zasađena pored kuće, za šta rasadničari imaju sasvim logično objašnjenje. Žile bagrema probijaju se horizontalno kroz zemlju, a po njima svuda niču novi izdanci.

Posadite samo jedan blizu temelja svoje kuće i uskoro ćete se morati boriti sa čitavom šumom. Zato se bagrem smatra invazivnom vrstom, čak i u zemljama gde je autohtono drvo – na primer, u Americi. Međutim, pošto dobro podnosi suva i siromašna tla, mnogi ga smatraju pravim drvetom budućnosti.

Mada ga u Srbiji zovu "nerodom", bagrem - zapravo - ima rod i to mahunarku, jer je srodnik grašku. Ponegde se cvet koristi za pripremu "meda", slatke i mirišljave marmelade od belih latica.

U mnogim tradicijama se bagrem smatra svetom biljkom. Tako ga Jevreji poštuju jer je, po predanju, od njega napravljen oltar na Nojevoj barci. Nomadska plemena koja su putovala sušnim predelima Afrike su ga toliko cenila da su verovala kako će umreti svako ko mu polomi granu i to za manje do godinu dana.

Bagrem u nekim mediteranskim zemljama simbolizuje život, a negde i veliku ljubav - baš kao u pesmi Đorđa Balaševića.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI