OTKRIVAJU GENETSKI KOD Šta boja očiju govori o nama i našem poreklu

Svi smo čuli izreku da su oči „ogledalo duše“, ali može li ova ideja biti konkretnija nego što smo mislili? Šta je prava priča iza vaše boje očiju i odakle je zaista došao niz naizgled beskrajnih nijansi?

Kakav god da je odgovor, jedno je sigurno, boja očiju je potpuno jedinstvena, poput otiska prsta. To jest, niko drugi nema potpuno istu boju očiju kao vi. U stvari, neke nedavne studije pokazuju da je naša boja očiju mnogo složenija nego što smo nekada mislili, piše Bright Side.

U nastavku pogledajte tajne iza različitih boja očiju.

Smeđe oči su postojale pre svih ostalih

Koliko god čudno zvučalo, svi ljudi su u jednom trenutku u istoriji imali samo smeđe oči. Onda se jednog dana dogodila genetska mutacija u genu koji određuje boju očiju. Ova mutacija je smanjila proizvodnju melanina do tačke gde nije bilo dovoljno da se oboje oči u smeđe — i tako su plave oči prve postojale.

Danas je braon još najrasprostranjenija boja očiju na svetu. Zahvaljujući višem nivou melanina, smeđe oči su otpornije na neke vrste očnih bolesti. Svetlosmeđe oči su najčešće u Amerikama, Zapadnoj Aziji i Evropi, dok se tamnosmeđe oči najčešće nalaze u Africi, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Aziji.

Jedna jedina mutacija gena koji proizvode melanin dala nam je bezbroj varijacija plavih, zelenih, sivih i očiju boje lešnika. Štaviše, ova genetska mutacija je povezana sa jednim zajedničkim pretkom. Naučnici veruju da je ovaj predak bio Evropljanin iz regiona Crnog mora koji je verovatno živeo između 6.000 i 10.000 godina.

Procenat plavookih ljudi u Evropi danas se kreće između 20% i 40% dok samo 8 do 10 % ljudi širom sveta ima plave oči. Plave oči su najčešće u severnoj Evropi. Relativno visok procenat (27%) plavookih ljudi u Americi je delimično zahvaljujući Amerikancima istočnoevropskog, irskog i britanskog porekla.

Evolucija boje očiju odgovara migracijama naših predaka

Naučnici teoretišu da evolucija boje očiju odgovara migracijama naših predaka iz toplije u hladniju klimu. Danas se među Evropljanima može naći najšira raznolikost boja očiju, od svetloplave do tamnosmeđe. Razlog zašto su tamne oči češće u toplijim klimama, kao što su Azija i Afrika, je melanin, koji štiti oči od sunca i UV oštećenja.

Manje od 1% ljudi ima sive oči

Do nedavno se verovalo da je jedan gen zaslužan za boju naših očiju. Ali, kako se  ispostavilo , postoji oko 16 gena u igri pri određivanju boje očiju, što može da proizvede neke retke i jedinstvene nijanse, poput sive. Iako sive oči mogu izgledati „plave“ na prvi pogled, za razliku od čisto plavih očiju, one obično imaju mrlje braon i zlatne.

Manje od 1% svetske populacije ima sive oči, što ih čini jednom od najređe rasprostranjenih boja očiju. Nijanse sivih očiju mogu da variraju od zelenkaste do zadimljeno plave do lešnik-braon, što često zavisi od okruženja, posebno od osvetljenja. Najčešći su u severnoj i istočnoj Evropi.

Ljudi svetlih očiju imaju bolju toleranciju na bol

Prema studiji koja je anketirala 58 trudnica, dame sa svetlim očima imaju veću toleranciju na bol od onih sa smeđim ili lešnik očima. Plavooke i zelenooke žene su iskusile manje neprijatnosti tokom porođaja. Još jedno zanimljivo otkriće se odnosilo na postporođajnu depresiju. Zahvaljujući tome što imaju manje melanina, manje je verovatno da će se žene svetlih očiju osećati anksiozno i depresivno nego tamnooke žene.

Zelena se najčešće nalazi u severnoj i srednjoj Evropi

Sa samo 2% svetske populacije ima zelene oči, ova boja je najređe među prirodnim bojama očiju. Iako se zelene oči mogu prirodno pojaviti kod svih rasa, oko 16% ljudi sa zelenim očima su germanskog i keltskog porekla. Da  budemo precizniji, zapanjujućih 86% ljudi iz Irske i Škotske ima zelene oči.

Boja očiju ćilibara je među najunikatnijim bojama

Često nazvane „zlatne oči“, ćilibarske oči pripadaju porodici „smeđih“ očiju, ali imaju nekoliko jedinstvenih karakteristika. Ono što ih izdvaja od grupe lešnika i smeđih očiju je činjenica da ne sadrže smeđe, narandžaste ili zelene nijanse. Za razliku od očiju boje lešnika za koje se može činiti da imaju naznake različitih boja, nijansa ćilibarnih očiju je uvek čisto zlatna. Ljudi sa ćilibarskim očima često imaju špansko, južnoameričko, južnoafričko ili azijsko poreklo.

Oči boje lešnika se često mešaju sa smeđim

U zavisnosti od osvetljenja, oči boje lešnika mogu da izgledaju svetlo smeđe. Međutim, oni sadrže više različitih nijansi od smeđih očiju. U očima boje lešnika obično možemo videti mešavinu smeđe, zelene i ćilibara koja se može pojaviti kao male tačke ili prstenovi unutar šarenice. Ljudi sa očima boje lešnika imaju umerenu količinu melanina da bi objasnili ove zelene i smeđe nijanse. Oko 5% ljudi ima ovu boju očiju.

Iako se prirodno javlja kod svih rasa, oči boje lešnika su najčešće kod onih bliskoistočnog, brazilskog, španskog ili severnoafričkog porekla. Ovo je relativno retka boja očiju, posebno među ljudima afričkog i azijskog porekla. Većina ljudi rođenih sa ovom bojom očiju verovatno ima kavkaske korene.

Manje od 1% populacije ima oči različite boje

Boja ljudskih očiju može da se pojavi u fascinantnim varijacijama, uključujući neke retke slučajeve da ljudi imaju heterohromiju, retko stanje koje pogađa manje od 1% populacije. Nastaje kao rezultat neujednačene koncentracije melanina u očima. Ovo može dovesti do toga da oči imaju delimično ili potpuno različite boje. Postoje različiti uzroci za ovo stanje, uključujući genetiku, neke retke sindrome ili fizičke povrede oka.

Prave crne oči ne postoje

Iako nekim ljudima oči mogu izgledati crne, one zapravo ne postoje u prirodi. Ljudi čije oči izgledaju crne imaju veoma tamno smeđe oči koje se skoro stapaju sa zenicom, čineći da izgledaju crne.

Razlog zašto bi posedovanje crnih očiju bilo prirodno nemoguće je taj što crni objekti imaju tendenciju da apsorbuju više UV svetlosti od drugih boja. Zbog toga bismo imali velikih poteškoća da se nosimo sa sunčevom svetlošću da imamo potpuno crne oči. To bi izazvalo probleme sa vidom i pogoršanje zdravlja očiju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI