NA OVIH 8 MESTA U SRBIJI NAVODNO LEŽI ZAKOPANO BLAGO Ulaz u jednu pećinu je posebno opasan i krije mnoge tajne

Preko Srbije su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, bogati trgovci koji su sa sobom nosili svoje dragocenosti i zakopavali ih na raznim mestima. Jedan od onih koji je za sobom ostavio ogromno blago je pop Martin Himović, kažu narodne legende.

Legende o zakopanom blagu postoje u celom svetu, pa tako nisu zaobišle ni Srbiju. U narodu je uvek postavljalo pitanje da li ono zaista postoji, ko ga je zakopao i gde? U Srbiji, tragači blaga bili su vođeni, spisima pop Martina Himovića, kažu istoričari.

Prema predanju i narodnim verovanjima pop Martin je oteo blago od turskih karavana, a zakopao ga je na 62 lokacije, ostavivši i spise. Međutim, niko do sada nije uspeo da pronađe ovo bogatstvo. Najpoznatije tajne riznice su: Smukova jama, Gargova vodenica, Jelenova pećina, Stara planina, pećina Zvečara, pećina Kapavica, Peštera, Karlov kamen, Zmajeva pećina, manastir Sveti Jovan Pust, Šarčev dol, Kurjačka pećina.

“Smukova jama” nalazi se, prema opisu iz dnevnika Martina Himovića, ispod “Tri čuke”, a ovaj deo Stare planine pripada knjaževačkoj opštini. To je najpoznatija lokacija zakopanog blaga, ali i najopasnija. Ulaz u “Smukovu jamu” čuvaju brojne zamke, od zapetih pušaka, do smrtonosnog “ovna”, šiljcima okovanog debla, koje je mehanizmom “zapeto” da usmrti svakoga ko ne zna jedini način ulaska u lagum.

U Niškom kraju, na brdu Gradište, ljudi već vekovima pokušavaju da pronađu staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, dijamanti…), ali još niko uspeo do sada da je pronađe.

Svi znaju tačnu lokaciju, ali je prava misterija tačno mesto gde se podzemna crkva nalazi, gde tačno treba kopati. Teorija o podzemnoj crkvi punoj blaga je veoma popularna i poznata širom Balkanskog poluostrva.

– Mesto Mala Jelenova pećina nema mapu nego skriveno jezero i pećina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad je sunce, kad staneš pred nju, vidi se toplo vrelo i oštra čuka, to je u leskovačkom kraju – navodi se u jednom od spisa Martina Himovića, kao i pećina Zvečara na Avali. To je rudarsko okno iz rimskog doba, zvano Zvečara.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI