ARTEMIDIN HRAM Sećanje na boginju sa kopljem, lukom i strelom

Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio, nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira.

Iako temelj hrama potiče još iz 7. veka p. n. e, građevina je konstruisana i podignuta 550. godine p. n. e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je lidijski kralj Krez, a hram je osmislio i projektovao grčki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukrašen bronzanim statuama koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao pijaca. Hram su godinama posećivali trgovci, hodočasnici, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji zaveštajući deo svojih prihoda hramu. Nedavnim arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodočasnici, koji su dolazili čak iz Persije i Indije, posvetili Artemidi – naušnice, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noći 21. jula 356. godine p. n. e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Veliki. Poznati istoričar tog doba Plutarh zapazio je neobičnu slučajnost i zabeležio da „u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." Tokom naredne dve decenije hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Kult i istorija

Kada je apostol Pavle u 1. veku n.e. posetio Efes u nameri da propoveda hrišćanstvo, suočio se sa snažnim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije želeo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n. e. ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n. e. većina Efežana je prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n. e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove lokacije započela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.

U 7. veku pre nove ere, poplava je uništila hram, nanoseći preko pola metra peska i mulja na prvobitni glineni pod. Među ostacima poplave bili su ostaci izrezbarene ploče grifona od slonovače i Drveta života, očigledno severnosirijske, i neke izbušene kapljice ćilibara u obliku suze eliptičnog preseka. One su verovatno nekada nosile drvenu sliku (koanon) Gospe od Efesa, koja je morala biti uništena ili oporavljena od poplave. Bamer napominje da iako je lokacija bila sklona poplavama i podignuta naslagama mulja oko dva metra između 8. i 6. veka, i još 2,4 m između šestog i četvrtog veka, njena kontinuirana upotreba „ukazuje da je očuvanje identiteta stvarne lokacije igralo važnu ulogu u svetoj organizaciji“.

Arhitektura

Novi hram je delimično sponzirao Krez, koji je osnovao Lidijsko carstvo i bio je gospodar Efesa. Projektovali su ga i izgradili oko 550. godine pre nove ere kritski arhitekta Hersifron i njegov sin Metagenes. Bio je dugačak 115, širok 46 metara i to je prvi grčki hram izgrađen od mermera. Njegovi peripteralni stubovi bili su visoki oko 13 metara, u dvostrukim redovima koji su činili široki ceremonijalni prolaz oko cele u kojoj je bila smeštena kultna slika boginje. Trideset šest od ovih stubova bilo je, prema Pliniju, ukrašeno rezbarijama u reljefu. Novu kultnu statuu od ebanovine ili pocrnjelog drveta vinove loze izradio je Endojos, a naiskos za njen smeštaj podignut je istočno od oltara na otvorenom.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI