EVO KAD PADAJU MIHOLJSKE, A KAD MITROVDANSKE ZADUŠNICE Ako ne idete na groblje, jednu stvar morate da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, 7. oktobra obeležavaju Miholjske zadušnice.

Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.

Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.

Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora,odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,gde gledanje lica

Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.

Amin.

Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:

Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.

Nakon Miholjdanskih zadušnica, do kraja godine ostaju još Mitrovske  zadušnice koje obeležavamo 4. novembra 2023. godine.

U blizini groblja oduvek je bilo mnogo praznovjerja i znakova.

O noćnim zločinima nemirnih duša snimljeni su mnogi filmovi i napisano je dovoljno knjiga. Čak su i postupci duboko religioznih ljudi ponekad obeleženi paganizmom.

Kako i kada posetiti groblje?

Šta se može, a šta nepoželjno? Da li je moguće ići na groblje uveče?

O večernjim obilascima grobova

Većina pitanja se odnosi na večernje posete grobljima. Evo nekih uobičajenih zabrinutosti u vezi s ovim:

1) Posle podne na groblju se nema šta raditi, pošto su duše pokojnika uz telo samo do podne.

Čisto praznoverje. Ako osoba već veruje u dušu i njenu sposobnost kretanja po zemaljskom svetu, onda bi trebao znati: duša pokojnika i pokopa odavno je otišla u drugi svet.

Naša rodbina i prijatelji čuju nas iz drugog sveta. Nisu blizu tela. Možemo dopreti do njihovih duša s bilo kojeg mesta, bilo kod kuće ili na poslu. Ne morate čak ni biti na groblju.

Idemo tamo, jer nam je u blizini poslednjeg utočišta voljene osobe lakše osetiti njegovo nevidljivo prisustvo. A briga o grobu je počast uspomeni, dokaz da je pokojnik još uvek u našim srcima.

2) Ne možete uveče na groblje, jer će se đavoli držati za vas

Takođe sujeverje. Mesto za groblje je prvobitno osvećeno. Zatim, nekoliko puta godišnje, sveštenik obilazi grobove, čita molitve i polije ih svetom vodicom. Tokom sahrane, sveštenik ponovo čita molitve i blagosilja grob.

Osim toga, groblje je puno krstova. Mogu li se crne sile razmnožavati u takvom okruženju?

Duše mrtvih se raduju samo kada im dođu voljeni. Kada ih se sete, molite se za njih. Ne mogu nikome nauditi.

Da li je moguće ići na groblje uveče?

Nema ograničenja. Šetajte kada želite i kada možete. Postoji samo upozorenje.

Desilo se da na grobove stavljaju hranu, stavljaju alkohol. Neki čak donose odeću, igračke, cigarete. Sve je ovo suvišno. Slična tradicija došla je do nas još od paganskih vremena. Međutim, ljudi to i dalje rade.

Nerazumno ponašanje privlači čopore divljih pasa i grupe beskućnika na groblje.

I jedni i drugi traže nešto za jelo, od čega profitiraju. Pravu opasnost za večernje posetioce predstavljaju psi i beskućnici. U ovom trenutku na groblju je manje ljudi, pa nesretna živa bića slobodno traže plen.

Uveče se treba plašiti živih, a ne mrtvih.

Mnogo je pitanja o vremenu obilaska groblja.

Sveštenici na sva ova pitanja odgovaraju na isti način: idi kad ti odgovara. Za dušu umrle osobe važno je da se seća i moli za to. Da radi nje daju milostinju i daju priloge. I nije bitno kad dođeš na groblje.

Ipak, sveštenstvo savetuje da se ne uzburkava prečesto duša pokojnika suzama i jadikovkama. Bolje je još jednom otići u crkvu, zapaliti sveću i pomoliti se, a ne plakati na grobu.

Zato je crkva odredila dane pomena umrlim. Potrebni su i da živi ne zaborave mrtve.

Reč je o svetom mjestu gde tela mrtvih počivaju do budućeg Vaskrsenja. Čak i paganizam smatra grobnice svetim i neprikosnovenim mestima. A što se tiče hrišćanstva, od davnina postoji običaj da se grobno mesto obeleži humkom i pobedonosnom zastavom našeg spasenja - Časnim životvornim krstom.

Nacrtan je na nadgrobnom spomeniku, podignutom preko nadgrobnog spomenika.

Krst na grobu pravoslavnog hrišćanina simbol je besmrtnosti i vaskrsenja. Na mezaru se postavlja kod nogu pokojnika, tako da je lice pokojnika okrenuto ka raspelu.

U pravoslavlju se mrtvi hrišćani nazivaju pokojnicima – „otišao na počinak“ ili pokojnicima – „usnulim“ do Velikog časa Vaskrsenja, kada ustanu iz groba, „uskrsnu“. Grob je privremeno sklonište, grobnica i mesto budućeg vaskrsenja, ponovnog rađanja novog života. Stoga grob, kao i krst, treba održavati čistim i urednim.

Krst, bio metalni ili drveni, više priliči počivalištu pravoslavnog hrišćanina nego skupi spomenici i mermerni nadgrobni spomenici. Ali rešenje ovog vrlo delikatnog pitanja je lična stvar i odlučuje svaka porodica pojedinačno. I nije sasvim moralno i etički kriviti rodbinu za nepretenciozan nadgrobni spomenik od metala, pa čak ni za nepostojanje istog, kao i za „prkosno neskromne“ spomenike.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI