KADA STE ZADNJI PUT VIDELI "STAKLENI KAMENČIĆ" NA PLAŽI? Evo zašto više nema zanimacije koju smo voleli kao deca

Pre nego što se pojavila plastika za jednokratnu upotrebu 1970-ih, staklo je mnogima bilo omiljeni tip materijala za stvari za odlaganje. Čak su i stanovnici starog Egipta, Grčke i Rima koristili staklo za pravljenje flaša, tanjira i činija. Sredinom 20. veka ljudi su u nekim zapadnim zemljama svakodnevno dobijali mleko u staklenim flašama, kao i sokove. Kada bi popili sadržaj, flašu bi bacili u smeće.

Kako su nastale zaobljene ivice

Pre ekoloških pokreta šezdesetih godina prošlog veka, deponije u Sjedinjenim Državama, ali i u Evropi, često su se nalazile na otvorenom, izložene kiši i vetru, a staklo je zajedno sa drugim smećem završavalo u rekama, a kasnije i u moru.

„Na putu do okeana, flaše bi se razbijale o kamenje ili druge prepreke na manje komade koji bi, ako bi završili blizu obale, plima i talasi odneli u more. Talasi su izazvali klizanje ovih fragmenata i kotrljanje po peščanom morskom dnu. Ovo je zaokružilo oštre ivice stakla i dalo mu mat izgled“, kaže klimatolog Lori Viden sa Univerziteta Masačusets Louel u SAD.

Foto: Shutterstock

Od peska do stakla i od stakla do peska

Svo staklo, uključujući i morsko, počinje kao pesak, uglavnom kvarcni koji je providan ili beličaste boje. Da bi od peska napravile staklo, fabrike ga prvo prečišćavaju fizičkim i hemijskim procesima kako bi se uklonili svi minerali osim kvarca.

Zatim otapaju preostali kvarcni pesak, dodaju malo natrijum-karbonata i krečnjaka da povećaju fleksibilnost i čvrstoću stakla i preoblikuju ga u boce, činije, prozorska stakla i slično, prenosi Sputnjik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI