PRAZNIK SA NAJVIŠE HEJTERA Bliži se Noć veštica, povod za još jedan raskol među Srbima

Noć veštica ove godine obeležava se u utorak, 31. oktobra. 
Na taj dan svake godine vodi se polemika među građanima o tome dali treba proslaviti ili obeležiti praznik Sveti Luka ili Noć veštica, odnosno Halloween.

U zapadnim katoličkim zemljama praznik Svih svetih je stari katolički praznik. Tog dana se posećuju grobovi rođaka i ukrašavaju svećama i cvećem, a noć uoči ovog praznika je čuveni Halloween odnosno Noć veštica. Bundeve su već uveliko izdubljene, maske napravljene, a slatkiši spremni.

Međutim, tog dana je veliki praznik i u Srbiji, možda ne toliko popularan, ali je jedna od krsnih slava koja se slavi u domovima širom zemlje.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.

Kako je objasnio teolog Vladimir Pekić, oni koji su pravoslavni hrišćani staviće akcenat na slavljenje jednog od četvorice jevanđelista i apostola, i koji je uspeo da objedini dva kulturološka sveta, judejski i grčko-rimski. Sveti Luka se smatra i prvim ikonopiscem, a smatra se i da je naslikao Svetog Petra i Svetog Pavla. On je organski deo crkve i jedan od hrišćana.

Oni koji će obeležaati Halloween sigurno nisu ni pagani ni automatski ateisti iako ih mnogi tako karakterišu. Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika „Samhain“. Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Od svega toga danas je ostalo samo da ljudi navuku kostime i imaju još jedan izgovor da naprave dobru žurku.

U proslavu Noći veštica uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

I u Srbiji su brojne prodavnice pre svega on-lajn šopovi uveli praksu da se pred 31. oktobar uvode popusti na njihove proizvode.

Objašnjenje šta je Noć veštica dala je i Jelica Greganović, poznata spisateljica i novinarka.

Noć veštica nije katolički praznik, to je praznik stariji od hrišćanstva. Noć veštica je keltska Nova godina. Pravo ime Noći veštica je Samhain, odnosno Souvin.

„Kelti su godinu delili na dva dela, leto i zimu. Leto, vreme života, sunca, svetla i radjanja. Zima, vreme hladnoće, mraka, kada priroda umire. Samhain je padao u vreme jesenje ravnodnevice, nakon koje su dani sve kraći, a noći sve duže. Noć veštica je jedina noć u godini, kada se briše granica izmedju sveta živih i sveta mrtvih, kada mrtvi mogu da se na kratko vrate u svet živih, a sa njima i zli duhovi i ostala zla bića. Da bi im se umilostivili, živi su se maskirali u mrtve i zle, a da bi im osvetlili put ostavljali su upaljene sveće. To svetlo je trebalo da im pomogne i da ne zalutaju kada se budu vraćali u svet mrtvih, ali i da pomoću njega živi ne otumaraju u svet mrtvih. Sa istim ciljem su, tu noć, i keltski sveštenici, druidi, palili velike vatre. Pred vratima svojih kuća su Kelti ostavljali malo hrane, kao žrtvu mrtvima. Kada se uzme u obzir da su Kelti u našim krajevima bivali, i Beograd osnovali, nema razloga da se malo ne slavi i njihova Nova godina, Samhain“, zaključila je Greganović.

Međutim, šta je teško da se ljudi oko nečeg ne slože i započnu sa besmislenim raspravama o tome šta je ispravno i šta se sme, a šta ne sme slaviti bilo da je to Uskrs ili Vaskrs, Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, Noć veštica ili Sveti Luka.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI