Najveće muslimanske bogomolje

El Aksa se nalazi na Hramovnoj gori, mestu gde se nekada nalazio Jerusalimski hram. Ovaj hram je do temelja srušen u 1. veku, nakon neuspele jevrejske pobune protiv Rimljana. Nakon razaranja, Jevrejima je bio zabranjen ulazak u Jerusalim. Pošto su ga preoteli od hrišćanske Vizantije, grad su zauzeli muslimani, koji su na mestu nekadašnjeg hrama sazidali džamiju. Zapadni zid koji opasuje uzvišenje na kome se nalazi El Aksa smatra se jedinim ostatkom Irodovog hrama i predstavlja najsvetije mesto za Jevreje koji ga nazivaju i Zidom plača.

El Aksa se nalazi na brdu Moriji, gde je, prema Bibliji, praotac Avram (Ibrahim) doveo sina Isaka (Ishaka) da ga žrtvuje, kako bi pokazao svoju vernost Bogu. Ta stena se još uvek nalazi u sredini El Akse. Jevrejski kralj Solomon na tom mestu u 10. veku pH podigao je Prvi veliki jerusalimski hram, koji su 586. godine pre Hrista porušili Vavilonci. Na istom mestu je krajem 6. veka pH ponovo izgrađen Drugi hram, ali on je porušen 70. godine (nove ere) od strane Rimljana.

Nakon muslimanskog osvajanja Jerusalima u 7. veku, omejadski halif Abdul Malik naredio je izgradnju islamske svetinje na ovom mestu. Prvobitno, na ovom mestu se nalazila mala kuća pravednog halifa Omera, ali je 691. godine podignuta i Kupola na steni. Godine 705. Ali Valid I je podigao i El Aksu, koja se nalazila u dvorištu nekadašnjeg hrama. Posle zemljotresa koji je Jerusalim pogodio 746. godine, džamija je potpuno uništena, a novu džamiju je obnovio abasidski halif El Mansur 754, te njegov naslednik Al Mahdi. Novi zemljotres koji je pogodio Jerusalim 1033. ponovo je uništio ovu džamiju. Dve godine kasnije fatimidski halif Ali az Zahir podigao je novu džamiju koja stoji na današnjem mestu.

Rekonstrukcija

Nova džamija je bitnije proširena i ulepšana u odnosu na prethodne. Kada su krstaši osvojili Jerusalim 1099. godine, oni su džamijske prostorije koristili kao palatu sa crkvom, ali kada je Saladin ponovo osvojio Jerusalim 1187. godine, džamiji je vraćena stara funkcija. Kasnije tokom vremena džamija je doživela više renoviranja, popravki i dopuna od strane vladajućih Ajubida, Mamluka, Osmanlija, te na kraju Jordanske države. Danas, Stari grad u Jerusalimu je pod izraelskom kontrolom, ali džamija ostaje pod upravom jordansko-palestinske islamske zajednice.

Kupola na steni

Kupola na steni ili Omarova džamija je islamsko svetilište smešteno na Hramovnoj gori u Starom gradu Jerusalimu. Prvobitno je dovršena 691-92. godine po nalogu Omejadskog halife Abd el Malika tokom druge fitne (islamskog građanskog rata) na mestu Drugog jevrejskog hrama, uništenog tokom rimske opsade Jerusalima 70. godine. Prvobitna kupola se srušila 1015. godine, a obnovljena je 1022-23. Kupola na steni je u osnovi jedna od najstarijih postojećih građevina islamske arhitekture.

Njena arhitektura i mozaici bili su rađeni po uzoru na obližnje vizantijske crkve i palate, mada je njen spoljni izgled značajno promenjen u osmanskom i zatim u modernom periodu, pre svega dodavanjem pozlaćenog krova, 1959–61. i ponovo 1993. Na osmougaonu osnovu građevine možda je uticala vizantijska crkva trona Marijinog (poznata i pod nazivom Katisma na grčkom i al Kadizmi na arapskom), sagrađena između 451. i 458. na putu između Jerusalima i Vitlejema.

Kamen-temeljac, nad kojim je sagrađena Kupola na steni, ima izuzetan značaj u avramskim religijama kao mesto sa kojeg je Bog stvorio svet i prvog čoveka, Adama. Takođe se veruje da je ovo mesto na kome je Avram pokušao da žrtvuje svog sina Isaka, i kao mesto na kome se manifestuje Božja prisutnost više nego na bilo kom drugom mestu, ka kome se Jevreji okreću tokom molitve. Veliki značaj ovog mesta za muslimane potiče iz tradicija koje ga povezuju sa stvaranjem sveta i verovanja da je Noćno putovanje poslanika Muhameda prema nebu počelo sa stene u središtu građevine.

Svetska baština

Kao jedne od lokacija Svetske baštine Uneska, nazvana je „najprepoznatljivijom znamenitošću Jerusalima“, zajedno sa dve obližnje građevine Starog grada, zapadnim zidom i rotondom u Crkvi Svetog groba. To je najranija arheološki atestirana verska građevina koju je sagradio muslimanski vladar, a na natpisima zgrade nalaze se najraniji epigrafski natpisi islama i proroka Muhameda. Natpisi su se pokazali kao prekretnica, jer su kasnije postali uobičajena karakteristika u islamskim strukturama i gotovo uvek spominju Muhameda. Kupola na steni ostaje jedinstveni spomenik islamske kulture u gotovo svim aspektima.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI