GENETSKI RULET Rođen prvi himera majmun, stvoren u laboratoriji, prsti su mu žuti, a oči zelene

Kineski naučnici napravili su himeru majmuna sa dva različita seta DNK, što je eksperimentalni rad koji bi mogao da pomogne u medicinskim istraživanjima, kao i očuvanju ugroženih vrsta.

Majmun, koji je živeo 10 dana pre nego što je uspavan, napravljen je kombinovanjem matičnih ćelija makaki rakojeda, primata koji se često koristi u biomedicinskim istraživanjima, sa genetički različitim embrionom iste vrste majmuna. To je prvi put da je himera primata napravljena od matičnih ćelija rođena živa, naveli su istraživači.

Studija objavljena u žurnalu Cell navela je da majmun bio značajna himera, što znači da je imao visok procenat ćelija izraslih iz matičnih ćelija u svom telu, piše CNN.

- Ohrabruje što je majmun imao veliki udeo matičnih ćelija u mozgu, a to može biti značajno za modeliranje neurodegenerativnih bolesti – rekao je Migel Esteban, koautor studije i glavni istraživač Instituta za biomedicinu i zdravlje u Guangžou, Kineske akademije nauka i istraživač u BGI-Research Hanžou.

- Himere majmuna imaju veliku vrednost za očuvanje vrsta ako bi bilo postignuto da se spoje dve vrste primata, koje nisu ljudi, od kojih je jedna ugrožena – rekao je on.

Himere miševa omogućuju naučnicima da prate kako reaguju na genetski izmenjene ili mutirane ćelije, što je korisno za shvatanje bioloških procesa i bolesti. Ali postoje ograničenja kada se sprovode istraživanja na miševima, pa naučnici veruju da bi bilo mnogo bolje da se to radi na majmunima.

- Miševi često nemaju sve aspekte ljudskih bolesti jer je njihova fiziologija različita od naše. Za razliku od njih, ljudi i majmuni su evolutivno blizu, pa ljudske bolesti mogu biti vernije na modelima majmuna – rekao je Žen Liju, stariji autor studije.

Himera je, prema definiciji, jedinstveni organizam sačinjen od ćelija koje više od jednog genotipa. Termin vodi poreklo iz grčke mitologije, gde predstavlja monstruozna bića koja predstavljaju spoj više životinja.

Kod makaki rakojeda naučnici su u ubacili zeleni fluorescentni protein u ćelije jedne od vrsta, a sve kako bi utvrdili kako tkivo raste od matičnih ćelija. To je dovelo do toga da mu vrhovi prstiju budu žuti, a oči fluorescentno zelene.

Etički problemi

Jedno od prvih pitanja koje se nameće u takvim slučajevima je da li ljudske matične ćelije mogu da migriraju u mozak takve životinje. Da li takve ćelije menjaju svest životinje? Naučnici koji su radili na ovom projektu kažu da su predvideli ovu mogućnost i ugradili u ćelije mehanizme koji će pokrenuti samouništenje ako ćelije stignu do mozga.

Himerni embrioni su uništeni u dobi od 14 dana, što je starosna granica za ovakve eksperimente, s obzirom na to da centralni nervni sistem počinje da se razvija nakon tog uzrasta. Štaviše, šta ako ove ćelije migriraju u gonade i formiraju ćelije koje će dovesti do gameta? Jasno je da se takve životinje ne bi razmnožavale, ali sama ideja o svemu tome je veoma neprijatna. U fazi u kojoj se embrioni uništavaju, nema rizika i etičkih problema, jer se radi samo o nakupljanju ćelija, ali kada bismo dozvolili dalji razvoj i rođenje takve životinje, situacija bi bila potpuno drugačija.

Naročito ako postoji veliki deo ljudskih ćelija u centralnom nervnom sistemu. Štaviše, da li je uopšte etički opravdano uzgajati životinje u tu svrhu? Kako bi se ovo razlikovalo i bilo „humanije“ od uzgoja ljudskih klonova-farma za uzgoj organa? U eri kada je mesna industrija na udaru aktivista za prava životinja zbog izuzetno nehumanih uslova u kojima ove životinje žive, u eri kada počinjemo da stvaramo proteine mesa i mleka koristeći GMO, treba li preći na ovu vrstu biomedicine mesara?

Još jedna važna stvar – naučnici ne računaju da li bi ljudi zaista želeli organe uzgojene od životinja. Istog meseca, u julu ove godine, u Japanu je vlada odobrila stvaranje himera čoveka i životinje u eksperimentalne svrhe, tako da pomenuti slučajevi eksperimenata neće biti izolovani, iako su etički i praktično upitni.​
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI