SUTRA POČINJE VELIKI BOŽIĆNI POST Narodno verovanje kaže da večeras treba da uradite jedno, kako bi zaštitili porodicu od zlih sila
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

U utorak, 28. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve počeće ovogodišnji Božićni post, koji će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića.


U danima posta vernici će se pripremati za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika kroz posvećenost molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.

Božićni post traje 40 dana, a on nije strog kao Uskršnji. Ima dva aspekta: telesni i duhovni, a oba su jednako važna i jedan ne ide bez drugog.

Pravila Božićnog posta


Post kod pravoslavnih vernika znači nekonzumiranje hrane i pića životinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i životinjske masti u periodu od 40 dana, do Božića.

Na vodi se, odnosno strogo, posti samo sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni, a subotom i nedeljom se jede i riba. Dakle, to treba da izgleda ovako:

  • sreda i petak - post na vodi
  • ponedeljak, utorak i četvrtak - post na ulju
  • subota i nedelja - post na ulju, uz dovoljenu ribu


Najstroži post je na Badnji dan, kada vernici sve do večere poste isključivo na vodi.

Vernici danas obeležavaju Božićne poklade - poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs u ovoj godini, jer sutra počinje Veliki božićni post koji će trajati sve do 6. januara 2024. godine.

Većina običaja vezanih za poklade odnose se na zaštitu od zlih duhova, a mahom su paganskog porekla i u mnogim mestima se proslavljaju kroz zabave sa maskiranim igračima i glasnom svirkom.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (olalija). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih.

Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak Božićnog posta i uoči Vaskršnjeg ili velikog posta ("bele poklade").

U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac."

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading