PIŠONJA I ŽUGA - "VEŽITE SE, POLEĆEMO" Junaci balade Zabranjenog pušenja su zaisto postojali, a evo kako je nastala legendarna priča

Veliki hit sarajevske grupe Zabranjeno Pušenje “Pišonja i Žuga” napisan je prema istinitoj priči koja se dogodila ´80-ih godina u Sarajevu, a glavni junaci bili su sad već legendarni Pišonja i Žuga, tinejdžeri koji su oteli autobus i zaputili se na more. Na tom putu isprečila im se policija koja je postavila barikade, a Pišonja i Žuga su uhapšeni i privedeni u policiju.

Priča o Pišonji i Žugi je zapravo istinita. Dogadjaj je vezan za momke iz naselja "Centrotrans" koje je bilo napravljeno za šofere, svi su imali taj univerzalni ključ za ulazak u autobus i paljenje i saga o ovoj gore pomenutoj dvojici je bila samo tačka na "i".

Davor Sučić poznatiji kao Sejo Sexon koji je autor ove pesme priča kako su Pišonja i Žuga bili školski drugovi njegovog mlađeg brata, bili su zajedno u društvu, a oni su kao mlađi obavljali “šegrtske” poslove donošenja piva, jer se u ta vremena po rečima Seje Sexona poštovala hijerahija. Mi smo se noćima vozali po Sarajevu i krstarili ulicama. Policija ih nikada nije zaustavljala ni legitimisala ali tu veče stvari su krenule po zlu, objašnjava Sejo Sexon i navodi da su to tada bili nestašni momci sa Sarajevskog asfalta dok bi danas bili proglašeni za kriminalce.

Žuga je pre oko 7 godina preminuo. Pišonja je poginuo 1992. tokom rata u Sarajevu. O njemu govori njegov sin koji je rođen pola godine nakon očeve smrti i nikad ga nije upoznao.

O ovoj nesvakidašnjoj priči prilog je snimila Hrvatska Televizija u emisiji “Rekonstrukcija”. Zanimljivo je da postoji i pozorišnja predstava “Zbogom žohari” inspirisana Baladom o Pišonji i Žugi.
Izvor:Yugonostalgia instagram

 Pesmu peva legendarna sarajevska grupa Zabranjeno Pušenje, u vreme dok je u njoj još bio Dr. Nele. Ona je autorsko delo Jankovića i Davora Sučića – lidera grupe, muzičara, kompozitora, tekstopisaca albuma Pozdrav iz zemlje Safari iz 1987. Ovo je vreme one zajedničke SFRJ, u kojoj nije bilo razlike u pogledu religije, nacije, boje, socijalnog statute, svi su bili isti, a Saraevo je imao taj neverovatan zajebantski duh, koji je preko “Top lista Nadrealista” zahvatio celu bivšu Jugu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI