Velelepni zamak dinastije Lujeva

Dvorac Versaj je nastao kao lovački dvorac Luja XIII, koji su od 1661. znatno dogradile arhitekte Luja XIV Luj le Vo, Fransoa Dorbej, Žil Arden-Mansar i Rober de Kot. Unutrašnju dekoraciju je dizajnirao Šarl Lebren, a parkove Andre le Notr. Tako je nastao po mnogima najlepši od svih dvoraca Evrope. Unutar zidina Versaja živelo je oko 6.000 ljudi, a dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi i znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala u kojoj je 1919. godine potpisan Versajski ugovori tako okončan Prvi svetski rat. Versaj prestaje da bude kraljevska rezidencija 1789. godine, nakon Francuske revolucije.

Istorija

Ime Versaj sa sobom nosi svoj nekadašnji koren, versare, što znači kopati, i odnosi se na malo selo i njegove njive koja su se ovde nalazile. U selu Versaju nalazile su se ruševine starog zamka i mlin koji je Luj XIII koristio kao sklonište kada bi išao u lov. Godine 1623. kralj je na mestu mlina podigao malu lovačku kuću u kojoj je 1624. prvi put prenoćio. Fransoa de Basompjer je opisao ovu kuću kao „ubogi zamak, kome ni siromašni plemić ne bi zavideo“. Kada je kralj ukrupnio svoj posed u Versaju, njegov arhitekta Filibert de Roj je između 1631. i 1634. proširio zdanje u trokrilni lovački dvorac. Stari zamak je kasnije uklonjen.

Dvorac je bio okružen opkopom, sagrađen od cigle i kamena peščara. Bio je ukrašen u stilu ranog francuskog baroka. Ova građevina se još uvek može identifikovati kao zgrada koja okružuje „Mermerno dvorište“, najmanje od tri reprezentativna dvorišta dvorca Versaj. Posle smrti kralja Luja XIII, dvorac je nasledio njegov naslednik Luj XIV. Mladi kralj je tu često odsedao posle preuzimanja vlasti 1661.

Odlučujući impuls za izgradnju novog dvorca u Versaju dao je ministar finansija Nikola Fuke. On je sebi sagradio spektakularan dvorac Vo le Vikont, koji je ostavio trajan uticaj na dvorski barok u Francuskoj, ali i razljutio kralja. Luj XIV je naslutio da Fuke gradi grandiozan dvorac novcem iz državne kase, pa ga je smenio i bacio u zatvor. Dvorac Vo, arhitekte Luja le Voa, arhitekte parkova Andre le Notra i dekoratera Šarla Lebrena, demonstrirao je umetničku integraciju arhitekture i hortikulture koja je bila u skladu sa kraljevom namerom da sebi sagradi modernu rezidenciju. Luj je razgovarao sa Fukeovim arhitektima i poverio im dogradnju malog dvorca svoga oca. Od 6. maja 1682, kralj je demonstrativno prebacio svoju vladu u ovaj dvor.

Posle preseljenja dvorjana u Versaj 1682, radilo je 22.000 ljudi na izgradnji novog dvorca, a po podacima savremenika broj radnika je 1685. dostigao 36.000. Krajem 18. veka završena je izgradnja Versaja u njegovim današnjim dimenzijama. Fasada orijentisana prema vrtovima je duga 670 metara.

Arhitektura

Građevine su grupisane oko niza dvorišta u centru, zajedno čine veliki deo grada, i orijentisane su tako da vode ka srcu dvorca. Veliko „Ministarsko dvorište“ se nadovezuje na „Kraljevsko dvorište“ i na kraju na manje „Mermerno dvorište“ ispred prvobitnog lovačkog dvorca. Glavna zgrada starog dvorca je služila kao rezidencija kralja i njegove porodice, dok su prostrana krila i ostale zgrade služile za dvorjane.

Baštenska fasada dvorca je dekorisana u stilu francuskog klasicističkog baroka. U arhitekturi dominiraju horizontale, i samo stubovi i ukrasne skulpture razbijaju strogost fasade od peščara. Završna balustrada na drugom spratu je ukrašena kamenim vazama i predstavama trofeja. Fasada okrenuta prema gradu je rađena u starijem prilagođenom stilu mermernog dvorišta. Izgrađena je od cigle sa istaknutim elementima od peščara. Sen Simon ju je opisao kontrast arhitektonskih stilova Versaja kao „divan i ružan, pa zašiven“.

U vreme Luja XV stvorena je nova dekoracija gradske strane dvorca u stilu klasicizma. Stare fasade je trebalo ukrasiti obrađenim kamenom tako da podsećaju na fasade prema vrtu. Planirana je i kupola iznad glavne zgrade. Iz finansijskih razloga, od 1771. renoviran je samo propali deo fasade koji se od tada zove „Gabrijelovo krilo“. Paviljon nasuprot njemu, takozvano „Dufurovo krilo“ prilagođeno je u 19. veku zbog simetrije (radovi su trajali pola veka). Danas su na fasadama vidljivi mnogi arhitektonski stilovi.

Džabe raskoš kad nema toaleta

I pored raskoši, Versaj nije bio komforno mesto za život. Život na dvoru lišavao je kraljevsku porodicu i dvorjane sve privatnosti. Sobe organizovane u nizu i sa visokim tavanicama bile su poznate po promaji i lošem grejanju (u jakoj zimi 1709. flaše sa likerom su pucale od hladnoće). Nije bilo ni tekuće vode ni toaleta. Ljudi su u nuždi koristili posebno adaptirane stolice i noćne posude i nisu se pri tome sklanjali od drugih.

Versaj u brojkama

Površina dvorca je 67.121 m², od kojih je oko 50.000 otvoreno za javnost. U njemu se nalazi 700 soba, 2.512 prozora, 352 dimnjaka, 67 stepeništa i 483 ogledala. Tu je i oko 6.000 umetničkih slika, 2.100 skulptura i 5.000 komada nameštaja i drugih umetničkih predmeta. Park se prostire na 815 hektara, od čega su 93 hektara vrtovi, i sadrži 200.000 stabala drveća i više od 50 fontana.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI