Čudo koje spaja Dansku i Švedsku

Kabl za prenos podataka takođe čini most okosnicom internet prenosa podataka između centralne Evrope i Švedske. Međunarodna Evropska ruta E20 prelazi ovim putem, a Eresund linija preko železnice. Most su projektovali arhitekte Jergen Nisen i Klaus Falbe Hansen.

MN Izgradnja

Ideja o drumskom povezivanju Švedske i Danske je postojala već dugo pre nego što je projektovanje mosta započeto. Koncept mosta preko Eresunda je prvi put formalno predložio konzorcijum inženjerskih firmi 1936. godine, koji je predložio izgradnju nacionalne mreže autoputeva u Danskoj. Ideja je bila odbačena tokom Drugog svetskog rata, ali je ponovo razmatrana nakon rata, i detaljno su je izučavale razne Dansko-Švedske vlade tokom 1950-ih i 1960-ih. Međutim, postojalo je neslaganje po pitanju lokacije i precizne forme linka, pri čemu su se neki zalagali za najužu tačku prolaza kod Helsingborga i Helsingera, dalje na severu od Kopenhagena, dok su drugi preferirali direktniju vezu od Kopenhagena do Malmea. Dodatno, niz regionalnih i lokalnih interesa je nalagao da drugi mostovi i saobraćajni projekti, kao što je u to vreme neizgrađeni most preko Velikog Belta, trebaju da imaju prioritet. Vlade Danske i Švedske su konačno potpisale sporazum o izgradnji fiksnog prelaza 1973. godine. Međutim, taj projekat je poništen 1978. godien zbog ekonomske situacije, i rastuće zabrinutosti za životnu sredinu. Nakon poboljšanja ekonomske situacije tokom 1980-tih, interes za projekat je obnovljen i vlade su potpisale novi sporazum 1991. godine. Cena izgradnje celokupne konstrukcije je iznosila oko 4,15 milijardi evra. Očekuje se da će most isplatiti cenu svoje konstrukcije 2035. godine.

Razmatrala se i mogućnost da se most izgradi između Helsingborga i Helsingera, ali je odlučeno da most povezuje Malme i Kopenhagen, pre svega iz političkih, ali i geotehničkih razloga. Izgradnja mosta počela je 1995, poslednji deo je ugrađen 14. avgusta 1999. godine, a most je službeno otvoren 1. jula 2000. Prestolonaslednik Frederik od Danske i princeza Viktorija od Švedske sastali su se na pola puta preko tunela-mosta 14. avgusta 1999. kako bi proslavili njegov završetak. Zvanično posvećenje je održano 1. jula 2000. godine, uz prisustvo kraljice Margrete II od Danske i kralja Karla XVI Gustava od Švedske kao domaćice i domaćina ceremonije.  Most-tunel je kasnije tog dana otvoren za javni saobraćaj.

MN Arhitektura

Mostovni deo je ukupne dužine 7.845 m što je otprilike polovina udaljenosti danskog i švedskog kopna. Masa mostovnog dela iznosi 82.000 metričkih tona. Najviši stub mosta visok je 204 metara. Železnički koloseci se nalaze ispod drumskih traka. Plovidbena visina mosta je 57 metara, ali najveći deo vodnog saobraćaja se odvija preko Eresundskih vrata koja se nalaze iznad tunela.

Na pola puta između dva kopna nalazi se veštačko ostrvo koje se na švedskom naziva Peparholm, a na danskom Peberholm što znači Biberno ostrvo. Ono označava kraj konstrukcije mostovnog dela i početak tunelskog dela. Ostrvo je dugo oko četiri kilometra, sa prosečnom širinom od 500 metara, a službeno pripada Danskoj. Ostrvo je nenaseljeno i na njemu se nalazi prirodni rezervat.

Na samom početku saobraćaj na mostu nije dostigao očekivani intenzitet čemu je u najvećoj meri doprinela skupa mostarina od 45 evra po vozilu. Tokom 2005. i 2006. saobraćaj se intezivirao, delimično zbog svakodnevnoga odlaska na posao određenog broja Danaca, koji iz Danske u Švedsku mostom redovno putuju na posao. Prošle godine je most prešlo oko 25 miliona ljudi, od toga 15,2 miliona automobilima i autobusima i 9,6 miliona železničkim saobraćajem, tj. 16.800 vozila i 26.600 železničkih putnika dnevno, ili 67.200 prelazaka dnevno.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI