POČELO JE! Mesec se smanjuje, a na površini se događaju potresi i klizišta, stručnjaci objasnili šta se ustvari događa

Jezgro Meseca se postepeno hladi i skuplja, a promene su praćene zemljotresima koji mogu da traju satima i tokom kojih se aktiviraju klizišta.

Južni pol Meseca postao je centar interesovanja naučnika otkako je otkriveno da tamo možda ima leda. Taj kraj bi, kako pokazuju najnovija istraživanja, mogao biti manje gostoljubiv nego što se u početku mislilo.

Prošle godine, indijska misija Čandrajan-3 izvršila je prvo uspešno sletanje na Južni pol Meseca. Nekoliko dana ranije, ruska letelica Luna-25 srušila se na putu ka istom odredištu. NASA je takođe odabrala ovo područje kao metu za misiju Artemis III. To će značiti povratak astronauta na Mesec već 2026. godine.

Alarmantni rezultati novih istraživanja

Rezultati novosprovedenog istraživanja koje finansira NASA uznemirili su naučnike. Prema njima, jezgro Meseca se postepeno hladi i skuplja, na njegovoj površini se pojavljuju nabori, a ove promene prate zemljotresi koji mogu da traju satima i tokom kojih se aktiviraju klizišta. Ovim seizmičkim fenomenima je podložan i južni pol Zemljinog prirodnog satelita, što predstavlja pretnju potencijalnim sletanjima ljudi i opreme, piše CNN.

"Ovi rezultati ne bi trebalo da uznemire struku i obeshrabre istraživanje Južnog pola, ali moramo da upozorimo da Mesec nije benigno mesto gde se ništa ne dešava", rekao je vodeći autor studije Tomas R. Voters, viši naučnik u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira Zemaljski centar..

Pronalaženje izvora zemljotresa na Mesecu

Obim Meseca se smanjio za oko 45 metara tokom poslednjih nekoliko miliona godina, što je značajan broj u geološkom smislu, ali u isto vreme premali da bi imao uticaj na dešavanja na Zemlji , prema istraživanju. Uprkos svom izgledu, Mesec ima sjajnu unutrašnjost koja ga čini seizmički aktivnim.

"Postoji spoljašnje jezgro koje se hladi. Kako se hladi, Mesec se smanjuje, unutrašnji volumen se menja i površina se mora prilagoditi promenama. Govorimo o globalnim kontrakcijama kojima doprinosi i uticaj Zemljine gravitacije", rekao je Voters. Na površini Meseca se stvaraju pukotine, koje geolozi nazivaju rasedima.

"Mi smatramo Mesec geološki mrtvim objektom gde se ništa nije dešavalo milijardama godina. Ovi događaji su iz novije istorije. Otkrili smo klizišta koja su se aktivirala tokom obilaska Lunar Reconnaissance Orbitera", objasnio je on.

U novoj studiji, objavljenoj 25. januara u The Planetari Science Journal, Voters i njegove kolege koristili su podatke koje je prikupio LRO. Među njima su i podaci o zemljotresima prikupljeni instrumentima koje su astronauti Apola ostavili pre više od 50 godina.

Četiri seizmometra su bila aktivna sedam godina. Zabeleženi su manji zemljotresi, ali naučnici nisu mogli da otkriju izvor podrhtavanja tla.

Manji zemljotres će rasuti stvari po površini

"Postoji mnogo jača gravitacija na Zemlji koja vas drži vezane za zemlju tokom zemljotresa. Na Mesecu je gravitacija mnogo slabija, pa čak i manje podrhtavanje tla može da vas obori s nogu i raznese stvari nadaleko", objasnio je on.

Zemljotresi problem za buduće misije sa posadom

"Zemljotresi na Mesecu bi zaista mogli da budu problem za buduće misije sletanja sa posadom", rekao je profesor geofizike sa Univerziteta Teksas u Ostinu, Josio Nakamura.

On je pregledao podatke sa Apolona i smatra da fenomen zemljotresa na Mesecu potiče iz dubina, desetina kilometara ispod površine.

"Bez obzira na uzrok zemljotresa, istina je da oni predstavljaju potencijalnu pretnju budućim misijama i potrebno nam je više informacija o njima", dodaje on. Potencijalna opasnost koja vreba od podrhtavanja tla na Zemljinom satelitu ograničiće boravak astronauta na najviše nekoliko dana. (Telegram.hr)
 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI