EVO KOG RASTA SU BILI PRAISTORIJSKI LJUDI Naučnici imaju novo otkriće

Genetika ima veliki udeo u tome koliko ćemo biti visoki. Međutim, kada uporedimo ljude u prošlosti sa današnjim ljudima, možemo primetiti da su drevni ljudi bili znatno niži. Zbog čega je to tako?

Našu telesnu visinu najviše određuje genetika, nekada i bolesti, a ne treba zanemariti spoljašnje faktore poput uticaja okoline ili kulturnih uticaja.

Nova studija je objavljena u časopisu Nature. Istraživači su ispitali i spoljašnje faktore analizom ljudskih skeletnih ostataka pronađenih u Saksoniji-Anhaltu u Nemačkoj i uporedili sa drugim delovima neolitske Evrope, piše portal Sve o arheologiji.

„Potencijal rasta ljudi je genetski određen“, kaže u izjavi Jorg Oršiedt, antropolog u Državnoj kancelariji za očuvanje spomenika i arheologiju Saksonije-Anhalt u Haleu. „Upadljivo je da u centralnoj Nemačkoj, sa početkom sedelačkog načina života i poljoprivrede pre 7.500 godina, ljudi nisu narasli do svoje maksimalne visine“.

Ispitano je više od 1.500 ljudskih skeletnih ostataka

„U ranim poljoprivrednim kulturama u Saksoniji-Anhaltu, muškarci su bili u proseku visoki oko 1,63 metra, a žene u proseku 1,50 metara“, kaže koautor studije i antropolog Nikol Nikliš.

Prosečna telesna masa u neolitu kod muškaraca iznosila je oko 64 kg, a kod žena oko 49 kg.

Tek pre oko 200 godina stanovništvo je ponovo počelo značajno da raste. „Pitanje je koji su faktori odgovorni za ovo“, kaže Oršidt.

Naučnici sa Univerziteta Pensilvanije (SAD) analizirali su ukupno 1.535 skeleta ljudi koji su živeli pre 6.000 do 8.000 godina u današnjoj Evropi. Uzorci potiču iz severne srednje Evrope, južne srednje Evrope, Balkana i Mediterana.

Ljudski ostaci potiču iz neolita, kada ljudi prelaze na sedentarni način život, usvajaju poljoprivredu, menja se način ishrane, životinje se pripitomljavaju i dolazi do povećanja populacije.

Na osnovu dugih kostiju moguće je izmeriti telesnu visinu ljudi iz prošlosti.

Uticaji životne sredine, stres i kulturni faktori ograničavaju rast

Istraživači su ispitali drevnu DNK da bi analizirali potencijal rasta, ishranu, znake nedostatka i bolesti. Izmereni su duge kosti na skeletima i primenjene formule za utvrđivanje telesne visine. Zaključak naučnika je da uticaji životne sredine, stres, ishrana, bolesti i kulturni faktori su odgovorni za ograničen rast tela. U istraživanju se navodi i koji od tih faktora su bili odlučujući za rast u različitim delovima Evrope.

Rezultati studije su pokazali da u severnoj centralnoj Evropi postoji visok nivo stresa zbog promene životne sredine, načina ishrane i slično. Taj stres se ogleda u vidu patoloških promena na ljudskim kostima koji je zabeležen kod ljudi u severnom delu centralne Evrope.

U centralnoj Evropi prvi poljoprivrednici pripadaju kulturi linearne keramike. Oni su morali da se prilagode drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one u Anadoliji, odakle su i došli. Kod žena je smanjenje telesne visine bilo veće u odnosu na muškarce. Ova promena može biti u vezi sa kulturnim faktorima, gde su dečaci imali bolju ishranu i veću fizičku aktivnost, u odnosu na devojčice.

Gotovo da nema razlika u telesnoj visini u Mediteranu

Prilikom proučavanja skeleta iz Mediterana uočeno je da ne postoji značajna razlika kada je u pitanju telesna visina muškaraca i žena u prošlosti. Postoji taj trend smanjenja telesne visine sa dolaskom poljoprivrede, ali je podjednako uticalo na oba pola.

“Na Mediteranu je, kao i danas, klima bila umerenija, a prirodni resursi bogatiji, što je značilo bolje uslove za poljoprivredu i manje napornog rada“, rekao je antropolog. Sve zajedno nije imalo negativnog uticaja na telesnu visinu ljudi.

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI