SRBIN OŽENIO ALBANKU, A ONDA JE NASTAO ŠOK ,,Mama, on ima 46 godina-može da mi bude otac!''

Činilo se da nijedna žena u Srbiji nije bila dovoljno dobra za njega ili su jednostavno bile previše zahtevne. Stoga je odlučio da svoju sreću potraži izvan granica zemlje, odlučivši se da oženi Albanku.

Foto: shutterstock.com

Međutim, ni to nije bio lak zadatak. Marko je shvatio da mora da ispuni određene kriterijume da bi kupio Albanku za ženu. Mladić mora obezbediti zlatni lančić, prsten i odelo, što je za Marka predstavljalo izazov. On je otkrio i razlog zašto su ovi elementi važni u procesu kupovine Albanki za brak, piše espreso.rs

,,Nekoliko puta sam išao u Skadar, gledao devojke, nijedna me nije privukla, pa su me pitali kakvu ženu tražim. Nisam tražio ženu za zabavljanje, već za brak. Imao sam 46 godina kada sam upoznao Manjolu, ali je žena koja je prevodila na albanski rekla da imam 36 godina. Na sreću, izgledam mlađe, pa su lako poverovali.''

Ipak, jedna greška mogla je skupo da košta Marka, ali na njegovu sreću, nije.

Nakon tri meseca zajedničkog života, Manjola je u mom pasošu primetila da sam rođen '66, a ne '76. Tada je pozvala svoju majku i rekla: "Mama, on ima 46 godina, mogao bi da mi bude otac." Marko s osmehom priča o počecima svog života s Albankom.

Foto: Shutterstock

"Međutim, Manjola je brzo prešla preko toga. Godine nisu bitne kad se neko dobro slaže. Za tri meseca je naučila srpski, dobro se uklopila, dobro se slaže s ljudima u selu i ja sam više nego zadovoljan", kaže Marko, Užičanin, o svojoj supruzi.

Kada su ljudi čuli da se Marko oženio Albankom, mnogi su se pitali: "Zašto baš Albanka?" Priče su se širile "od uha do uha", ali su se kasnije stvari smirile. U ruralnim područjima uglavnom žive stariji ljudi, a muškarci koji ostanu neoženjeni često teško pronalaze partnerku koja bi željela živjeti na selu. Odlučiti se za Albanku može biti izazovno, prvo zbog njene nacionalnosti, a zatim i zbog novca koji se daje onome tko nađe ženu.

Marko objašnjava albanske običaje u procesu udvaranja i sklapanja braka. Prilikom prvog susreta, mladi par se upozna. Ako se dogodi simpatija, dogovara se sledeći susret. Tokom drugog susreta, mladić ostavlja 50 evra ispod šolje, što je albanski običaj, a novac uzima majka buduće mlade. Zatim se obično ide u grad kako bi mladić kupio odelo, zlatni lančić i prsten, što je takođe deo njihove tradicije.

Nakon povratka kući, obično sledi ručak, a onda se susreću treći put, kada se obično održava venčanje u njihovom restoranu.

Foto: printscreen/TikTok

Marko ističe da su Albanke jednostavne žene koje cene slične vrednosti kao i Srpkinje. Oni koji tvrde da je ženidba s Albankom skupa greše jer su, po Markovom mišljenju, albanske žene skromnije od srpskih. One cene dobre muškarce, protiv su maltretiranja žena i varanja, te su obično tip ljudi koji, kada se odluče, ostaju verne. 

Razvod braka je za njih sramota, stoga pažljivo biraju svoje partnere. Kada su Marko i Manjola odlučili da se venčaju, Manjolin brat je došao da proveri gde Marko živi. Za njih nije bitno da li neko ima auto ili ne, važno je da je osoba dobra. Marko ističe da je mogao da kupi Manjoli patike od 1000 dinara i ona ne bi bila ljuta.

Kada se čulo za Markovu priču, počeo je da dobija zahteve od muškaraca koji su želili da se ožene Albankama, misleći da je to lako. No, Marko naglašava da nije tako. Problem s Albankama je što mnogi misle da ih svako može oženiti. Stoga se javljaju muškarci stariji od 60 godina, tražeći pomoć u pronalasku partnerke kako ne bi ostali sami. Ali Marko smatra da je to vrlo težak zadatak i da nije lako pronaći odgovarajuću ženu za svakoga.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI