UKRAJINKA SE PRESELILA U NIŠ Napustila Odesu zbog ljubavi, a sada je i zaprošena (VIDEO)

Julija Niskorodneva već tri godine živi sa svojim verenikom u Nišu. Putevi su im se spojili u Slovačkoj kada su oboje “trbuhom za kruhom” otišli u tu zemlju. Odmah su se zavoleli, a kako ljubav ne poznaje granice, kada se vraćao u svoj rodni grad i Julija je krenula sa njim. U Nišu je i zaprosio. Ispred tvrđave, nasred mosta, uz podršku prijatelja koji su tu noć učinili čarobnom. Ipak, život nije bajka, a Julija je vredna. Iskustvo u kulinarstvu joj je pomoglo da uvek ima posla, gde god bila.

Ukrajinka Julija iz grada Odesa ima dve sestre koje su zbog ratne stihije pobegle u Poljsku. Roditelje nema, a u rodnom gradu joj je ostala samo 88-godišnja baka. Nada se da će je još nekada videti.

“U Nišu sam treću godinu. Ovde me je dovela ljubav. Upoznala sam dečka koji je iz Niša i to je bila ljubav na prvi pogled”, istakla je Julija za Glas juga.

Upoznali su se u Slovačkoj gde je radila u jednoj firmi.

“U Ukrajini je veoma mala plata, u Slovačkoj se mnogo bolje zarađuje”, iskrena je ova dvadesetdevetogodišnja devojka.

Između njene zemlje i Srbije, kaže, ima mnogo sličnosti, pa i u zaradi. I ovde su, dodaje, minimalne zarade. Ona se školovala za kuvara, zatim je i radila sedam, osam godina u kuhinji. Nije joj bilo teško da se prilagodi srpskoj kuhinji.

“Mnogo su slične srpska i ukrajinska kuhinja. I narod je sličan i jezik”, rekla je Julija.

Ukrajinska kuhinja, bogata testeninama i mesom, nalazi svoj odjek u srpskim jelima poput ćevapa i pljeskavica. Julija s ponosom deli svoju tradicionalnu kuhinju sa gostima iz Srbije, što dodatno osnažuje veze između dve zemlje.

Problema u Srbiji nije imala. Primeti da neko više voli Ruse, neko Ukrajince, ali problema nije imala. Teško joj je što se u njenoj zemlji ratuje.

“Kada su moje sestre morale da odu iz Ukrajine, to sam teško preživela. Na sreću, sve je okej, otišle su u Poljsku i sve je dobro prošlo, ali baka neće da ostavi kuću, kaže "tamo sam rođena, tamo ću da umrem””, priseća se Julija.

Julija oseća zahvalnost što je pronašla sigurnost i ljubav u Srbiji. Njena najveća želja je da se rat u Ukrajini završi i da ponovo poseti svoj dom, ali istovremeno gradi budućnost u Nišu. Možda će jednog dana pokrenuti sopstveni biznis i ponuditi niškim gurmanima ukrajinske specijalitete, donoseći komadić svoje kulture u svoj novi dom.

Julijina priča je podsetnik na snagu ljubavi, otpornost i nadu koja može prevazići geografske i kulturne granice, stvarajući mostove između ljudi širom sveta.

(Glas juga)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI