ZAŠTO ZMIJE UJEDAJU LJUDE Nikad ne biste pogodili da je ovo razlog

Kaže se da zmija ujede čoveka samo u dva slučaja: od straha i ako je zgaziš. Najopasniji su kada su u sezoni parenja ili čuvaju svoje mlade.

Glavna razlika između zmija otrovnica i neotrovnica je u tome što zmije otrovnice imaju trouglastu glavu i uski vrat, dok neotrovne zmije imaju jajoliku glavu i širi vrat. Zmije otrovnice imaju jedan ili dva zuba iz kojih se oslobađaju. 

U zmijskom otrovu zapravo postoje dve vrste otrova. Jedan pogubno deluje na nervni sistem, koji se ne uništava toplotom, drugi utiče na krv i krvarenje.

Postoje ljudi koji su otporni na zmijski otrov (imunitet). Neki se rađaju sa ovim otporom, a drugi ga stiču ugrizom zmije sa blažim otrovom ili davanjem anti-seruma.

Klinička slika

Na mestu ujeda su vidljive dve male ubodne rane koje ne krvare. Ubrzo se na tom mestu pojavljuje crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana postaje plava i javlja se otok. Nešto kasnije na tom delu tela se pojavljuje utrnulost. Nakon ulaska u krv, otrov se širi po celom telu.

Otrovana osoba oseća slabost i drhtanje, vrtoglavicu, ubrzava se puls i otežava disanje, bleda je, može doći do delimičnog ili potpunog otkazivanja bubrega. Krv može prestati da se zgrušava, ugrizena osoba često povraća i ima dijareju, gubi svest. Kasnije se javljaju konvulzije i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, konfuzija i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje, koje je najčešći neposredni uzrok smrti.

Ako ne reagujete na vreme, respiratorni centar postaje paralizovan, a nešto kasnije srce prestaje da radi.

Mesto ujeda je veoma važno za razvoj simptoma. Najopasniji su ujedi na glavi ili vratu ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.

Prva pomoć

Ne paničite jer ima dovoljno vremena (i nekoliko sati) da dođete do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodan apsolutni odmor, jer kretanje ubrzava cirkulaciju krvi i apsorpciju otrova. Neki autori ne preporučuju stavljanje zavoja preko mesta ujeda, zabranjuju nanošenje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju urezivanje rane i usisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu gde se može primiti protivotrov.

Većina autora ima gotovo suprotno mišljenje i predlaže sledeće postupke: ugrizeni ekstremitet treba previti, umereno zategnuti zavojem neposredno iznad mesta ujeda i imobilisati. Povremeno (3-5 minuta) olabavite zavoj jer krv mora da cirkuliše kroz zatrovan deo tela, odnosno od vena do srca.

Na samom mestu ujeda, kroz kožu se na dubini od 3-4 mm prave dva poprečna reza (slovo „H”) i rani se pusti da krvari. Na taj način će većina otrova izaći sa krvlju. Usisavanje rane ustima se uopšte ne preporučuje, jer je i najmanja rana na ustima ili usnoj duplji, kao i polomljeni zub dovoljna da otruje osobu koja pokušava da pomogne.

Rezovi se vrše nožem, britvom ili drugim oštrim predmetom čije je sečivo spaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba uraditi u slučaju ujeda zmije je nanošenje jakog rastvora hipermangana na ranu i, ako je moguće, ubrizgavanje jednoprocentnog rastvora hipermangana svuda oko rane.

Dajte žrtvi što je moguće više tečnosti: ali nikada alkohola. Zatim ga treba što pre odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će dobiti serum protiv ujeda zmija.

Tretman

Što pre dati antiviperinum serum (intravenozno ili intramuskularno), po protokolu sa ispitivanjem na preosetljivost. Serum antiviperinum je efikasan protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.

Deci sa alergijskim oboljenjima ili reakcijama, kada se dobiju podaci iz lične i porodične anamneze, poželjno je davati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno i sa oprezom.

Iz rane treba uzeti mikrobiološki bris, a zatim isprati antiseptikom.

U svim slučajevima potrebno je proveriti i primeniti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira ustima zmije.

Bol treba suzbiti davanjem analgetika. U slučaju izražene hemolize treba dati transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazme. Neophodno je održavati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je neophodno kada dođe do nekroze tkiva. U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta, indikovana je hitna fasciotomija.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI