MOĆ MALE PLAVE RIBE Kako papaline, inćuni i sardine mogu da spasu 750.000 života?

Ako crveno meso u ishrani bude zamenjeno malom plavom ribom, poput inćuna, sardina ili haringa, do 2050. godine brojne bolesti bi mogle da budu globalno smanjene i do 750.000 ljudskih života bi moglo da se spase godišnje, pokazuju rezultati studije koju je sprovela tim japanskih i australijskih naučnika.

Samo u Velikoj Britaniji smanjenje potrošnje crvenog mesa za osam odsto i zamena malom ribom u ishrani u narednih 26 godina moglo bi da spreči deset odsto smrti od srčanih bolesti, kažu japanski i australijski naučnici koji su izvršili najveću analizu. svoje vrste na osnovu podataka dostupnih iz više od 130 zemalja sveta.

Istraživanje je pokazalo i da bi se korist od takve ishrane najviše osetila u siromašnijim zemljama sveta. Sićušna plava riba je bogata hranljivim materijama sa niskim ugljičnim otiskom, iako ljudi konzumiraju samo oko 26 posto ulova. Ostatak ulova, uključujući značajnu količinu ulovljenu u morima zemalja koje se suočavaju sa neuhranjenošću i nesigurnošću hrane, pretvara se u riblje brašno i riblje ulje, koji hrane skuplju ribu iz uzgoja kao što su losos i pastrmka.

Zdraviji način života

Naučnici su odlučili da istraže da li bi zamena konzumacije crvenog mesa malom plavom ribom mogla da smanji stopu obolevanja među ljudima, što bi rezultiralo zdravijim načinom života i manjom smrtnošću. „Da bismo doprineli opštem poboljšanju zdravlja ljudi, ali i zdravlja planete, trebalo bi da ograničimo konzumaciju crvenog mesa i okrenemo se zdravoj i ekološki prihvatljivoj hrani“, objavili su u časopisu BMJ Global Health.

„U poređenju sa crvenim mesom, morski plodovi ne samo da obezbeđuju veće koncentracije esencijalnih hranljivih materija, već i sprečavaju širenje nezaraznih bolesti povezanih sa ishranom. Mala plava riba bogata je dugolančanim polinezasićenim masnim kiselinama omega-3 čijim se unosom može sprečiti razvoj koronarnih bolesti, a bogata je i kalcijumom i vitaminom B12.

Istraživači takođe ističu da mala plava riba ima najmanji ugljični otisak u poređenju sa bilo kojim drugim izvorom životinjske hrane. Hronične bolesti bile su odgovorne za 70 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu u 2019. godini, a to se odnosi na bolesti cirkulatornog sistema, rak creva, dijabetes i moždani udar.

Tim naučnika je predvideo potrošnju crvenog mesa u narednim decenijama u 137 zemalja širom sveta, procenjujući dostupnost male plave ribe kao zamene za crveno meso do 2050. godine, koristeći istorijske podatke o ribolovu. Otkrili su da bi pomenuta promena navika u ishrani mogla da spreči između 500.000 i 750.000 smrtnih slučajeva širom sveta do 2050. godine, posebno kada su u pitanju bolesti srca.

 "Alternativa koja obećava"

Priznaju da samo mala plava riba nije dovoljna kada je dijetetska zamena za svako crveno meso, ali su istakli da bi to mogla da bude "alternativa koja obećava". Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) podseća da je crveno meso kao što su govedina, jagnjetina i svinjetina sastavni deo zdrave ishrane.

Ali ako se dnevno konzumiraju velike količine takvog mesa uz dodatak mesnih prerađevina poput šunke, slanine i usoljene govedine, rezultat može biti povećan rizik od razvoja raka creva i brojnih drugih bolesti. Istraživači su istakli da postoji „potreba da se ograniči potrošnja crvenog mesa, koje takođe izaziva velike emisije gasova staklene bašte” i potreba da se „pređe na zdravu i ekološki prihvatljivu hranu”.

Krajnji cilj je „smanjenje tereta” hroničnih bolesti povezanih sa ishranom u narednim decenijama. Oni takođe smatraju da treba osmisliti politike za distribuciju ribljeg fonda u regionima gde je to najpotrebnije – Africi, delovima Azije, Latinske Amerike i Kariba kako bi se ograničio „globalni teret bolesti”.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI