OBIČAJI I STAV CRKVE Da li porodica u žalosti danas treba da farba jaja za Uskrs?

Uskršnja praksa farbanja jaja duboko je ukorenjena u pravoslavnoj tradiciji, nosioci simbolike koja prelazi granice običaja i postaje duboko ukorenjena u verovanjima i običajima.

Prema predanju, Bogorodica je na Hristov grob donela jaje koje se, kako se veruje, pretvorilo u crveno kada su nevernici poverovali da će Isus oživeti ukoliko jaje pocrveni. Ovo prvo ofarbano jaje simbolizuje čuvarkuću, a zatim se ostala jaja farbaju u raznim bojama i tehnikama, stvarajući šarenilo koje donosi radost kako deci, tako i odraslima.

U pravoslavnim pravilima, jaja se farbaju na Veliki Petak, što predstavlja početak ceremonije koja se završava Uskršnjim doručkom. Uskrs se smatra praznikom pobede života nad smrću, te je farbanje jaja deo proslave koja označava radost i obnavljanje života.

Međutim, postavlja se pitanje - kako farbati jaja kada je porodica u žalosti, ili kada je preminuo neki član? Praksa varira širom zemlje: u nekim delovima, jaja se farbaju u tamne boje ili uopšte ne farbaju, dok u centralnoj Srbiji postoji običaj da se jaja samo obare, bez bojenja. U drugim mestima, farbaju se u tamne boje, poput crne, simbolizujući žalost i tugu.

Ipak, Srpska pravoslavna crkva naglašava razliku između običaja i pravila. Iako nošenje crnine nije zahtev Crkve, farbanje jaja i slavljenje praznika se nastavlja i u vreme tuge, jer se veruje da i umrli slave sa živima u molitvi i duhovnoj radosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI