TURSKA ŽELI DA ZAŠTITI OVO JELO, GRCI TVRDE DA JE NJIHOVO Nastao pravi haos - GIROS ili KEBAB?

Turska je podnela zahtev za registraciju svog najpoznatijeg specijaliteta, doner kebaba u Evropskoj uniji, a sve po ugledu na italijanske napuljske pice, španske serano šunke i francuskog šampanjca.

Ankara je zatražila vrlo konkretna pravila o tome koliko tanke moraju biti kriške doner mesa, od čega meso mora da se sastoji, kao i da mora postojati "specifičan standard" u njegovoj proizvodnji.

Ono što je u celoj priči komplikovano jeste činjenica da se turski kebab i grčki giros, spremaju na sličan način, s tom razlikom što Grci koriste drugačije začine, kao i svinjsko meso za pripremu girosa.

Turci žele da ga zaštite na međunarodnom nivou

Turska želi da zaštiti naziv doner kebab u Evropi, tako da ga mogu koristiti samo oni koji se pridržavaju patentiranog načina proizvodnje i specifikacija.

Ako predlog prođe kroz tromesečni evropski proces birokratije, to će značiti da će postojati jedinstveni standard EU za ono što se može nazvati doner kebabom - ali nešto što će restorani i prodavnice širom Evrope morati da slede...

Prema tim pravilima veliki šnitovi goveđeg i jagnjećeg mesa moraće da budu "horizontalno isečene na komade debljine 3 do 5 milimetara" i to će se kvalifikovati kao doneri, dok komadi piletine mogu biti debljine od jednog do dva centimetra kod živine.

Doner kebab, klasično jelo od mesa, sastoji se od tanko isečenog goveđeg, jagnjećeg ili pilećeg mesa, koji se okreće na ražnju od nerđajućeg čelika iznad vatre, ukuvavajući meso dok se okreće okomito oko svoje ose. Pre stavljanja na ražnju, meso se marinira u mešavini jogurta, bibera, paradajz paste, začinskog bilja, začina i soli.

Žele da očuvaju tursku kulinarsku tradiciju

Jedan od razloga zašto Turska želi da ćevap bude zaštićen od strane EU je očuvanje turske kulinarske tradicije, jer je jelo evoluiralo tokom svog "gastronomskog putovanja" po Evropi.

Tržište donera u Evropi procenjuje se na neverovatnih 3,5 milijardi evra, prema Asocijaciji turskih proizvođača donera u Evropi.

Iako su donekle povezani sa sistemom kvaliteta zaštićene oznake porekla EU, tradicionalni specijaliteti nisu uključeni u opseg geografskih oznaka – koje nude najviši nivo zaštite hrane širom Evrope.

Ovaj povećani nivo zaštite se daje proizvodima koji imaju direktnu vezu sa geografskim regionom, što nije slučaj sa tradicionalnom tehnikom pripreme doner mesa.

Na primer, ovo je razlog zašto je parmska šunka dobila geografske oznake, dok je hamon serano dobio samo zaštićeni status.

Grčka može da se žali

Oznaka specijalne hrane izazvala je kontroverze u prošlosti, uključujući i kada su Italijani osporili upotrebu tradicionalnog izraza "prošek" za hrvatsko desertno vino jer je zvučalo previše slično italijanskom proseko.

U vezi sa turskim predlozima, Grčka se može žaliti. Prema turskom predlogu, „tvrdi se da je Grčka bila prva zemlja u Evropi u koju je 'doner' uveden tokom razmene stanovništva između Turske i Grčke 1922. U Grčkoj se zvao 'giros'. Giros se, naravno, pravi od svinjskog mesa, što Turci izbegavaju, jer je njegovo konzumiranje zabranjeno islamskom verom.

Tako je otvorena napeta faza konsultacija koja će trajati tri meseca, u kojoj će zemlje moći da ospore zahtev Turske.

(Prototema)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI