LICE JOJ SE NIJE VIDELO OD MASNICA Ispovest žene koja je uspela da se izvuče iz kandži droge, alkohola i nasilja

Jelena ima 30 godina i danas uspravnog čela korača ulicama rodnog grada. Ima sina koji na jesen kreće u prvi razred osnovne škole, dve mačke i već dve godine posao u struci. Ne pije, ne puši i nema poroke. Međutim, da ste je upoznali pre osam godina, videli biste kako izgleda pakao kada se gleda kroz tuđe oči.

Kada je pitate na šta je sve bila navučena od narkotika, prvo se nasmeje, pa zamisli, a onda jako zagrize usnu. Nije ponosna na taj deo svog života. Počela je sa marihuanom, prešla je na tablete, a onda je upoznala, spid i kokain. Alkohol je dolazio između, kako kaže, da podnese sebe i ono što radi - igračica za odrasle u lokalima upitnog čuvenja u koje su dolazili dileri, nasilnici i svi oni kojima je ljudski život jednostavno ništa.

Partnersko nasilje je dovelo na rub mentalnog zdravlja

U sve to uplovila je bežeći od muškarca sa kojim ima dete. Trpela je šamare, vezivanja, udarce nogom, šakom, šutiranja, psihička zlostavljanja jer je mislila da ga voli. U toj obmani koja ju je pogurala ka ivici otišla je toliko daleko, kako kaže, da je ubedila i svoje roditelje da sav problem leži u njoj.

-Jedan od velikih razloga zašto sam bila tu gde jesam, bila je ta veza. To je bilo konstanto hodanje po tankoj liniji, otići, ostati, uvek neka prevaga, ali na moju žalost, uvek sam ostajala. Bilo je uvreda, pretnji, zlostavljanja, batina, izbacivao me je trudnu u pola noći iz stana, a već sam bila u poodmakloj trudnoći. Ali, ja sam sve to pravdala onim lepim, kojeg je bilo sve manje, ali sam ostavljala. Ubeđivala sam sebe da sam ja bila ta koja je grešila, 100 posto sam mislila da je izvor problema u meni i to je toliko otišlo daleko, da su moji roditelji više verovali njemu nego meni i to zbog mojih reči u ubeđivanja. Jednom ih je zvao da dođu po mene dok sam ležala modra i uplakana. Tada su mi rekli teške reči, jer ja sam i oca i majku i sve oko sebe ubeđivala da je krivica u meni, sve samo da zaštitim čoveka koga volim. Niko sem mene nije znao istinu - započinje Jelena svoju ispovest za "Blic".

Za vidljive posledice premlaćivanja izmišljala laži

Po istom modelu batine je praštala čak i kada su je doktorke u bolnici molile da prijavi zlostavljača. Nije želela, trpela je. Lagala je da je pala, da se udarala o ivice, sve što joj je padalo na um. Mislila je kada se dete rodi da će sve proći. Nije, postajalo je sve gore, na kraju je izgubila i mleko.

Na pitanje zašto je iskonstruisala toliko veliku laž koja nikome nije koristila sem partneru nasilniku, kaže da je bila ubeđena da bi njen otac bio u stanju da ubije oca njenog deteta. Da joj je dosta zlostavljanja i batina, odlučila je nakon što je poslednji put dobila zverske batine.

- Naše dete je bilo jako malo i nadam se da mu to nije ostalo u sećanju. Shvatila sam konačno da takav način maltretiranja mene dovodi do toga da moje dete jednoga dana pati i trpi posledice zbog toga što je gledalo kako njegov otac udara njegovu majku. Poslednji put kada me je tukao, uzeo me je za kosu i udarao me je nekoliko puta o zid. Otišla sam u policiju, kod doktora i u socijalnu službu, sve sam prijavila. Roditeljima sam rekla istinu. Osetila sam olakšanje, ali pravi problemi zbog kojih sam ušla u još veće, tek su počeli - priča ona.

Traume od zlostavljanja dovele do psihičkih bolesti

Pomešani osećaj neuspeha jer se vratila sa detetom kod roditelja, traume od zlostavljanja i batina dovele su je do toga da se leči od nekoliko psihičkih poremećaja, od kojih su najizraženiji anksioznost i bipolarni poremećaj ličnosti. Po sopstvenom priznanju, tada je napravila još veću grešku. U varošici iz koje dolazi, a koja broji par hiljada živih duša, osećala se skučeno, osećala je poglede i samo je želela da ode. Lakoverna, očajna, samohrana majka deteta kojem otac ne plaća alimentaciju, i u potrazi za novcem, prihvatila je poziv devojke koju je poznavala da joj se pridruži u jednom gradu na jugu Srbije gde bi za noć zaradila onoliko novca koliko u rodnom mestu zarađuje za mesec dana i to samo sedeći i pijući pića sa gostima lokala, kako joj je rečeno.

Put u središte pakla

Na jugu Srbije upoznala je lično demona i babarogu.

- Ispričala mi je kako joj je posao takav da se od nje očekuje da samo sedi sa gostima Albancima, da sa njima pije piće za pićem i da na taj način zarađuje od 100 do 200 evra. Dakle, samo razgovorom sa njima. Sećam se da je nisam ništa pitala, već da sam jednostavno rekla "da". Nisam mogla da pretpostavim da se iza svega toga krije "babaroga" koja me je čekala iza ormana, mislila sam da ništa loše ne može da mi se desi. Naime, kada sam ušla u lokal, videla sam šipku, devojke u donjem vešu i tada sam shvatila da je posao bio u striptiz baru. Mislila sam da ja to ne umem, da ne mogu. Međutim, nakon par pića, nekoliko linija, bila sam u donjem vešu i igrala sam. Svesna šta radim i nesvesna šta će dalje biti sa mnom - priseća se ona.

U narednim mesecima, ulazila je i izlazila iz veza sa vlasnicima i kriminalcima. Prvo je igrala za goste za novac koji nije bio mali, a onda je počela da to kompenzuje sa kokainom. A onda je počeo pravi pakao. Batine koje je dobijala od partnera nasilnika, nastavile su se i u sledećim vezama u koje je uplovila sa ljudima sa ljudima iz južne srpske pokrajine.. Ljubomora, alkohol, droga, demon u ljudima. Bila je zverski prebijana, silovana, ponižavana, lišavana svakog prava. Na kraju, kada je u jednom trezvenom trenutku shvatila da je blizu 23-će godine života, a da je bliža grobu i da je se dete možda neće sećati, rešila je da promeni svoj život iz korena.

Povratak među žive je bio bolan

Iz pakla u koji je ušla, pobegla je, ponovo bez dinara. Otišla je daleko, u grad gde je niko ne poznaje, našla je sobicu, posao, terapeuta i doktora. Imala je 23. godine kada je rešila da želi da živi i da ponovo povrati poverenje roditelja, sestre i brata. Skidanje sa narkotika na koje je bila navučena, kao i alkohola, teško joj je padalo, imala je dobre i loše dane.

- Nakon što me je poslednji partner, Albanac prebio i silovao, izašla sam iz bolnice izmenjenog ličnog opisa. Lice mi se nije videlo od masnica, podliva, ožiljaka, imala sam nekoliko preloma. Rekla sam sebi tad, ne vraćaš se nazad, tamo je samo smrt, a ti želiš da živiš. To mi je dalo snagu za napred - priča nam.

Šest godina je čista

Iz meseca u mesec, iz godine u godinu, loši dani su bivali sve ređi, ljubavlju i željom da njen sin bude ponosan na nju, uspela je da se vrati u normalan kolosek života. Priču koju nam je sada ispričala pre nekoliko godina smo se dogovorili da nam ispriča kada bude ispunjena i daleko od demona prošlosti, bez fotografija jer i dalje živi u strahu.

Danas radi u struci, bavi se odgovornim poslom, ima verenika, sina, kućne ljubimce, svu ljubav ovoga sveta od bližnjih i ono što je najbitnije, poruku za sve devojke koje se poput nje nađu u kandžama monstruma. Od svega, kako kaže, najteže joj je bilo da prizna roditeljima čime se bavila i kroz šta je sve prošla - sakrila im nije ništa. Suze koje su tada svo troje isplakali, i dalje peku i opominju.

- Idite, bežite na prvu podignutu ruku, jer, ona se neće uvek zaustaviti u vazduhu. Da mogu da se vratim deset godina unazad, promenila bih svoje nepoverenje u roditelje. Smatrala sam da ja sa 21, 22 godine bolje znam od svih i da to što radim nikoga za svoju egzistenciju nikoga ne ugrožava. Bila sam na rubu, između života i smrti i odabrala sam da živim, da me crnilo ne proguta do kraja. Taj pakao koji sam ja prošla ne bih poželela čak ni onima koji su me gurali u njega. Volela bih da ova moja priča dotakne makar jednu ženu ili devojku koja bira između nasilnika, naizgled lakšeg puta do novca i normalnog života da izabere ovo zadnje. Uvek se nađe neko ko će da vam bude ruka spasa, čak i kada ste prepušteni sami sebi - završava ona svoju ispovest za "Blic".

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI