NEVEROVATNE ŽIVOTNE PRIČE Ovi ljudi su napravili ozbiljan ZAOKRET u životu, evo kako su to uspeli

Kada se čini da ste zarobljeni u začaranom krugu minimalne perspektive i bezizlaznih situacija u svojim dvadesetim ili tridesetim, postavlja se pitanje - kako pronaći izlaz? Klasična priča počinje s neupisanim fakultetom, bataljenim studijama ili završenim obrazovanjem bez jasnog pravca. Rad kod rođaka za minimalnu zaradu postaje svakodnevica, a šank i tacna postaju najbolji drugari.

Baš ovako je opisao situaciju u kojoj se nalaze mnogi mladi danas u Srbiji, a onda je na Reditu upitao sunarodnike kako su se iz takve situacije izvukli i kako su uspeli da naprave korenit zaokret.

Jedan od komentara napisao je mladić koji se baš u takvoj poziciji i nalazi.

"Trenutno imam 25 i pokušavam to da uradim jer u mom poslu nema plate preko hiljadu evra sa normalnim radnim vremenom, samo ako radiš 12h dnevno i žrtvuješ sve vikende, praznike i ostalo. Gledam šta ću jer sam toliko oglupeo od telefona da jedva imam koncentracije da dovršim master rad, a kamoli da učim novu struku", napisao je on.

Izlaz postoji. Mnogi su se suočili s ovim izazovima i uspeli su da naprave karijerni i životni zaokret. Ova transformacija zahteva hrabrost, samopouzdanje i spremnost da se rizikuje. Ali kada se korakne hrabro u nepoznato, otvaraju se vrata novim mogućnostima i perspektivama. Iskrene priče su se samo nizale, a svima je zajednički pohod u prekvalifikaciju ili grabljenje svih mogućih prilika pa i žrtvovanje mnogo čega.

Propali umetnik, uspešni gejmer

- Završio likovnu akademiju, tripovao se da ću biti neki umetnik, to baš nije išlo. Radio u štampariji kao vozač i na doradi za bukvalno minimalac na crno da bi kad dođem kući učio kako se prave video-igre. Kada sam mislio da znam nešto posle jedno dve godine počeo sam da tražim posao u game devu. To je trajalo oko godinu dana, nema ko me nije odbio jer nisam imao ni iskustva ni adekvatan fakultet. Na kraju jedna firma odluci da se kocka sa mnom i da mi da šansu. To se desilo pre deset godina, sada sam team lead u jednoj većoj američkoj game dev firmi - samo je jedna od ohrabrujućih priča.

Od šankera do pomorskog oficira

- Nisam upisao faks, jer nije bilo para. Smer koji me interesovao je bio samo na privatnim, nekoliko hiljada evra godina, plus stan i hrana u drugom gradu, prosto se nije moglo. Šank i tacna, na smene od kraja srednje pa do unazad 4-5 godina. U tom periodu otišao da radim na kruzer nekoliko ugovora, tacna i tamo, naravno. Sakupio dovoljno novca da se provedem i izduvam kvalitetno dva leta i da mi ostane nekih 5.000 evra da završim prekvalifikaciju srednje škole u pomorsku, smer nautika. Nakon toga skoro 5 godina grebao i tražio gde i kako da se ubacim da odradim kadeturu (pripravnički), sve to vreme radeći kao konobar/šanker/menadžer u restoranu. Sa 30-31 godinu mi se otvara prilika i odlazim na brod na ukupno 15 meseci kadeture za 400-500USD plate iz dva segmenta, 7 i 8 meseci sa pauzom od 6 između. Po završenoj kadeturi ponovo pucam 5.000 evra na polaganje oficirskog ispita i pratećih sertifikata. Nakon kompletiranja ponovo 6 meseci jurim angažman na brodu kao oficir, nudi mi se pozicija u offshore-u, ponovo pucam 2.000 evra, polažem dodatnu sertifikaciju Hrvatskoj i Poljskoj i mesec nakon toga dobijam posao. Od tada do sada sam kupio dva auta, stan (na kredit, normalno), opremio ga, dobio dete sa curom koja je sve ove godine bila neviđena podrška i nabacio 25kg viška. Imam 35 godina i mislim da sam sve stigao na vreme - napisao je on, a mnogi su podržali oficira u komentarima.

Od inženjera do marketinga

- Ja sam završio jedan od tehničkih fakulteta tako negde sa 25, krenuo da tražim posao, video koje se plate nude i to da taljigam svaki dan do fabrika po Šimanivcima, Dobanovcima, Pazovama.. Naišao na neki oglas za kol centar u Knezu, prodaja, ne treba iskustvo samo engleski. Plata 20.000 veća nego početna inženjerska. Krenuo sa tim, i ostao u prodaji/marketingu evo već 5 godina. Prošao i korporacije i sve, sad radim kao paušalac, dobre pare, strana firma, 100% rimout (rad od kuće), radim efektivno 3 sata dnevno. Diploma mi stoji na faksu, nisam se ni iscimao da je podignem - bio je jedan odgovor.

Od ekonomiste do tropskih ostrva

- Završio sam Ekonomski fakultet, radio sam u poznatim korporacijama, a onda jednog dana odlučio sam da napustim sve. Poslednjih 5 godina uglavnom živim i radim na tropskim ostrvima, gde u saradnji sa hotelima i državnim organizacijama radim na očuvanju ekosistema (Conservation and sustainability) - bio je jedan odgovor.

Egzotični ekonomista

- Završio sam ekonomski 2014. sa 25 i radio par godina po korporacijama. 2017 sam digao ruke od toga i počeo da radim na Upworku. Najpre prašinarske poslove (ne programiranje/dizajn ni u jednom trenutku), ali korak po korak sad sam product menadžer u solidno high profile AI startapu. Trenutno živim u Južnoj Americi, jer nisam lokacijski vezan za posao ali jesam malo vremenskom zonom, a i klima je lepša nego u Srbiji. Ni za šta šta sam započeo od 2017. na ovamo mi nije trebala nikakva formalna kvalifikacija, samo da ljudi vide da sam sposoban za ono šta im treba - bio je još jedan primer.

Ipak, nisu svi na kraju bili zadovoljni odgovorima, pa je jedan komentar glasio: "Svi komentari o programiranju. Kakav užas od ljudi. Konstantna priča kako je tržište prepuno, teško naći posao za programera, dugo vremena treba itd. A svi imate uspešne priče pre 10 godina kad tržište nije postojalo".

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI