SRBIN I HRVAT U RATU TEŠKO RANILI JEDAN DRUGOG A onda se dogodio filmski preokret, jedan susret je promenio sve! (VIDEO)
Perica Voćkić je ratni veteran koji je u ratu mnogo dobio, ali i izgubio. Kao svedok strašnih događaja seća se trenutka kada je prvi put ranjen, 19. avgusta 1992. godine, za vreme velikog pravoslavnog crkvenog praznika.
Bio je suočen sa haosom rata, gde su linije bile zbrkane, a neprijateljstva zamenjena običnom borbom za opstanak. U jednom ključnom trenutku Perica se našao u situaciji da je morao spašavati svoje saplemenike iz kuće koju su zauzeli pripadnici HVO-a.
Usledila je dramatična scena gde je i sam bio meta neprijateljskih metaka, ali je svojom snalažljivošću i hrabrošću uspeo da pobegne.
Ova priča o herojstvu i preživljavanju dobija neobičan obrt kada Perica upoznaje Matana Šimića, jednog od vojnika HVO-a koji je učestvovao u tom sukobu. Iako su bili na suprotnim stranama fronta, njihov susret je označio početak nečeg neočekivanog – prijateljstva.
Matan Šimić je ranio Pericu Voćkića, ali je i Perica Voćkić ranio Matana Šimića. Perica je teško ranjen kod Orašja 1995. godine i tada je ostao bez levog oka. Bez levog oka je ostao i Matan.
Nekoliko godina posle rata, u jednoj kafani, srela su se dva veterana, obojica teško ranjavani, obojica invalidi, obojica razočarani i zakleti protivnici rata.
„Gledao me je, ja sam još uvek nosio dugu kosu. Reč po reč, počeli smo razgovor. Gledao me, ispitivački. Video je da ni ja nemam levo oko, kao ni on. Pitao me da li sam veteran i da li sam ranjavan.''
,,Odgovorio sam mu da jesam, misleći da pita za to oko, rekao sam 1995. On kao da se sneveselio, ali onda se sve razjasnilo. Rekao sam mu da sam ranjen i 1992. godine, a kada sam mu rekao tačno kada i gde, Matan je samo viknuo: „Znao sam da si to ti!“. Prepoznao me je po dugoj kosi“, objašnjava Perica.
Za jednim sotolom, u kafani, naravno, sedeli su ljudi koji ne samo da su pucali jedan na drugog, već su ranili jedan drugog. Ali, stariji, iskusniji, umorni od rata, bivši neprijatelji su postali prijatelji i to dobri.
Obojica su nosili ratne rane, fizičke i emotivne, ali su utehu i podršku našli u međusobnom razumevanju. Njihova priča o međusobnom pomirenju i prihvatanju, o odricanju od ratnih neprijateljstava i izgradnji novih odnosa, postala je inspiracija za dokumentarni film "Transformacija".
Kroz tu priču svet je imao priliku da vidi kako se mržnja i nepoverenje mogu pretočiti u razumevanje i prijateljstvo.
Ova dvojica su postali primer da rat ne mora zauvek da deli ljude, već da postoji put ka miru i pomirenju. Njihova priča podseća da i u najmračnijim trenucima postoji nada za bolju budućnost, samo ako se ljudi usude da je traže.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)