MISTERIOZNO BLAGO Čudnovati metal koji nije s ove planete otkriven među drevnim predmetima

Otkriće dva predmeta od koroziranog gvožđa, ukrašena zlatom, među blistavim zlatnim blagom iz Iberskog bronzanog doba, možda su najdragocenija od svih.

Deo prstena i rđava, prazna polusfera, nađeni su da su kovani ne od metala iz zemlje, već od gvožđa s meteorita koji su pali s neba, otkrili su istraživači.

Otkriće, predvođeno bivšim šefom konzervacije Nacionalnog arheološkog muzeja Španije, Salvadorom Rovira-Ljorensom, objavljeno je u radu u januaru i sugeriše da su tehnologija i tehnike metalurške obrade bile mnogo naprednije nego što smo mislili u Iberiji pre više od 3.000 godina.

Blago iz Vilene, kako je poznat skup od 66 uglavnom zlatnih predmeta, otkriveno je pre više od 60 godina, 1963. godine, u današnjem Alkanteu u Španiji, i od tada se smatra jednim od najvažnijih primera zlatarstva bronzanog doba na Iberijskom poluostrvu, ali i čitavoj Evropi.

Međutim, utvrđivanje starosti kolekcije bilo je pomalo teško, zahvaljujući dva predmeta: maloj, praznoj polusferi, za koju se smatra da je deo žezla ili drške mača; i jedan, torc sličan narukvici. Oba imaju ono što arheolozi opisuju kao "gvozdeni" izgled - to jest, izgledaju kao da su napravljeni od gvožđa.

Na Iberijskom poluostrvu, gvozdeno doba - kada je toplo iskovano gvožđe počelo da zamenjuje bronzu - nije počelo pre oko 850. p. n. e. Problem je u tome što su zlatni materijali datirani između 1500. i 1200. p. n. e. Dakle, određivanje gde se artefakti sa gvozdenim izgledom nalaze u kontekstu Blaga iz Vilene bilo je neka vrsta slagalice.

Ali gvožđe iz zemljine kore nije jedini izvor oblikovivog gvožđa. Postoji nekoliko pre-gvozdenih artefakata širom sveta koji su kovani od materijala meteorita. Možda je najpoznatiji gvozdeni nož od meteorita faraona Tutankamona, ali postoje i druga oružja iz bronzanog doba napravljena od tog materijala, i bila su vrlo cenjena, piše Science alert.

Postoji način da se razlikuju: gvožđe iz meteorita ima mnogo veći sadržaj nikla od gvožđa iskopanog iz zemljine kore. Dakle, istraživači su dobili dozvolu od Gradskog arheološkog muzeja Vilena, gde se nalazi kolekcija, da pažljivo testiraju dva artefakta i odrede koliko nikla sadrže.

Pažljivo su uzeli uzorke oba artefakta i podvrgli ih masenoj spektrometriji kako bi odredili njihov sastav. Uprkos visokom stepenu korozije, koji menja elementarni sastav artefakta, rezultati snažno sugerišu da su i polusfera i narukvica napravljeni od gvožđa s meteorita.

Ovo elegantno rešava dilemu kako se dva artefakta uklapaju u ostatak kolekcije: napravljeni su oko istog perioda, datirajući od oko 1400. do 1200. p. n. e.

"Dostupni podaci sugerišu da bi poklopac i narukvica iz Blaga iz Vilene trenutno bili prva dva komada koja se mogu pripisati gvožđu s meteorita na Iberijskom poluostrvu", objašnjavaju istraživači u svom radu, "što je u skladu sa kasnobronzanom hronologijom, pre početka široke proizvodnje zemaljskog gvožđa."

S obzirom na to da su predmeti toliko loše korodirani, rezultati nisu zaključni. Ali postoje savremene, neinvazivne tehnike koje bi se mogle primeniti na predmete kako bi se dobili detaljniji podaci koji bi pomogli učvršćivanju zaključaka, sugeriše tim.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI