"DRUŽILI SMO SE 20 GODINA, KAD MI JE UMRO MUŽ NIGDE NIKOGA" Ispovest bake (72) ćete čitati sa suzama u očima

Teški i prelomni trenuci u životu obično su prilika da uvidimo ko su nam pravi prijatelji i na nesreću obično se iznenadimo da ih je iz nedaće u nedaću sve manje.

Ovo se desilo jednoj Jeleni (72) iz Osijeka koja priznaje da je godinama bila usamljena jer su se svi iz njenog nekadašnjeg društva razbežali baš kada su joj najviše trebali. Najviše je, kaže boli, što je ulagala u ta prijateljstva, a kada je njoj trebala podrška, nije ih bilo.

Čitavu situaciju koja se desila, ali i svoja osećanja, Jelena je podelila u pismu koje je poslala portalu "mojevrijeme.hr".

U društvu je bilo četiri para i družili su se dvadesetak godina.

"Ja sam najviše pozivala kod sebe kući, obožavala sam naša okupljanja i nisam nikome gledala zovu li i oni kod sebe ili ne zove. Bili smo odlično društvo. Išli smo zajedno na izlete, na more, na zimovanja. Deca su nam takoreći odrasla zajedno", opisala je.

Spremala, gostila, častila

Ali, sada, sa 72 godine života, kada je vratila film, osvestila je upravo to - da je ona to društvo držala na okupu, insistirajući da druženjima i gošćenju kod sebe kući.

"Naše društvo od četiri para u barem osamdeset odsto slučajeva dolazilo je baš kod nas. Tu se Nova godina u istom sastavu slavila barem 18 puta. Kod Slavice smo slavili dva puta, kod Rože jednom. Mirica i Josip nisu ni zvali, ali im nismo zamerili jer su imali mali stan, četvoro ih je živelo u 42 kvadrata", navodi.

Potom je napisala da joj ne smeta to što je ona redovno, najčešće subotom, sve pozivala kod sebe, kuvala, pekla i dočekivala, a posle do dugo u noć prala sudove, već joj je krivo što su je preko noći svi napustili.

"Moj suprug preminuo je prvi iz društva, imao je samo 59 godina. Svi su došli na sahranu, još par puta me nazvali i to je bilo to. Uskoro sam otišla u penziju, i shvatila da sam odbačena. Deca su se već bila odselila i ne žive blizu. Posećivali su me i još me posećuju redovno, ali šta vam je to, dođu s unucima jednom u dve nedelje".

A onda odjednom niko ni na kafu da dođe

Dani su u samoći bivali sve duži. I dok je ona kod kuće sedela sama, društvo je i dalje bilo na okupu. Izgleda da je nisu pozivali jer je ostala bez muža, pa više to ne bi bilo druženje parova.

"S vremenom čovek to otpusti, stvori sebi nekakav novi život, ali ne može zaboraviti. Baš sam razočarana u ljudskost", piše.

Sada ima komšinicu koja je takođe sama pa s njom pije kafu svakog dana.

"Ili se vidimo na jutarnjoj kafi ili posle ručka idemo u šetnju. Kad je bila Evrovizija, gledale smo zajedno kod mene. Zimus smo gledale "Orašara" u našem HNK. Svaka od nas svako malo pogleda događa li nešto po gradu pa znamo otići zajedno. Ne žalim više za prošlim vremenima. Svakome na njegovu savest", zaključila je svoje pismo čitateljka portala "mojevrijeme.hr".

(Moje Vrijeme)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI