MNOGI VERNICI PRAVE GREŠKU PRE NEGO ŠTO SE POMOLE ZA NAJMILIJE Evo kako se pravilno pali SVEĆA u crkvi i gde ih jedino treba kupovati

Lojanice, sveće, palile su se hiljadama godina pre Hrista. Po nekim procenama, otkrivene su pre oko 5.000 godina. Tada su se ljudi osamljivali u neke pećine ili prostorije kako bi se uz plamen sveće molili i u njemu pokušali da razaznaju odgovore na pitanja i dobiju rešanja za svoje probleme i nevolje.

Velika promena je nastala kada su u Evropi počele da se koriste voštane sveće. One su gorele mnogo duže i stvarale su jače i čistije svetlo. Uz sve to, stvarale su mnogo prijatniji miris od sveća napravljenih od loja. Voštane sveće su se uglavnom koristile u crkvenim ceremonijama. Pošto su bile skupe, uglavnom si ih koristili bogatiji slojevi društva, dok su lojeve sveće bile najčešće korišene do XIII veka.

U ranom hrišćanstvu paljene su u čast Devici Mariji. Sveće su palili i sveti apostoli, i prvi Hristovi sledbenici, kada su se okupljali noću radi propovedi Božije reči, molitve i lomljenja hleba. I do danas se sačuvala ta višemilenijumska tradicija, te sveće palimo iz sličnih razloga.

Uz paljenje sveće stvara se posebna atmosfera, a plamen sveće omogućava nam da se povežemo našim mislima i emocijama sa onim za čega ili za koga se u tom trenutku molimo. Osećamo da nas je sveća svojim plamenom obasjala ljubavlju, toplinom i lekovitom energijom. I onaj ko gleda plamen u nekoj tuzi, bolu ili strahu osetiće olakšanje.

Paljenje sveća u crkvi je deo službe, to je prinošenje žrtve Bogu. Sveća nas podseća na naše krštenje. Sveća nas podseća na naše sklapanje braka. Sa svećama se služi i obred pogrebenja, i sveća nas podseća da ćemo i mi ležati u grobu, okruženi sa četiri svećnjaka sa upaljenim svećama, koje simbolizuju krst, a naši rođaci i bližnji će za vreme parastosa držati u rukama upaljene sveće, koje izobražavaju Božansku svetlost, kojom je hrišćanin prosvećen na krštenju.

Jedan pogled na crkvenu sveću može u duši pravoslavnog čoveka da izazove najdublje misli o životu i smrti, o grehu i pokajanju, o tuzi i radosti. Mnogo, mnogo govori crkvena sveća i osećaju i umu vernika.

Sveće, koje vernici kupuju u crkvi, kako bi ih stavili na svećnjak pored ikona, imaju nekoliko duhovnih značenja:

1. Pošto se sveća kupuje, ona je znak dobrovoljne čovekove žrtve Bogu i Njegovoj crkvi, ispoljavanja čovekove spremnosti na poslušanje Bogu (mekoća voska), njegovog stremljenja ka oboženju, pretvaranja u novu tvar (gorenje sveće).

2. Sveća je takođe svedočanstvo vere, čovekovog prisajedinjenja Božanskoj svetlosti. Sveća predstavlja toplinu i plamen čovekove ljubavi prema Gospodu, Majci Božijoj, Angelu ili Svetitelju, pored čijih ikona vernik postavlja svoju sveću.

3. Upaljena sveća je simbol, vidljivi znak, koji izražava našu plamenu ljubav i blagonaklonost prema onome za koga se ta sveća pali. I ukoliko nema te ljubavi i blagonaklonosti, onda sveća nema nikakvo značenje, i naša žrtva je uzaludna.

4. Prema rečima svetog pravednog Jovana Kronštatskog: “Dobro je postavljati sveće pred ikone. Ali bolje je ako kao žrtvu Bogu prinosiš oganj ljubavi prema Njemu i prema bližnjemu. Dobro je ukoliko se zajedno čini i jedno i drugo. A ukoliko postaviš sveće, a u srcu nemaš ljubavi prema Bogu i bližnjemu, i ne živiš mirno – onda je uzaludna tvoja žrtva Bogu.”

I na kraju još: sveće treba kupovati samo u onoj crkvi u koju ste došli da se molite. Ne treba donositi sa sobom sveće, koje su kupljene čak i na blagočestivom mestu, ali van crkve, i postavljati ih pred ikonama.

Sveća, koja je kupljena u crkvi je za vernika – predmet poštovanja, i naznačena je da služi kao žrtva Bogu, mirisom duhovnog blagouhanja. Sveća koja je kupljena van crkve i potom donesena u Crkvu – ne predstavlja žrtvu, navodi portal soutajm.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI