OVE NEDELJE ZEMLJA DOSTIGLA KRITIČNU TAČKU U ISTORIJI Koja temperatura postaje opasna za ljude?

Koja je temperatura previsoka za ljude? To pitanje je dobilo odgovor u nedavnom izveštaju profesora Luisa Halsija i njegovog tima sa Univerziteta Rohempton u Velikoj Britaniji.

Tim je svojim istraživanjem dostigao kritičnu gornju granicu, izveštava IFL Science.

Tačka u kojoj stvari postaju opasne kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu je na 40 do 50 stepeni Celzijusa. Glavni razlog za to ograničenje je brzina metabolizma u mirovanju, koja, kako su otkrili Halsi i njegove kolege, može biti veća kada su ljudi izloženi veoma toplim uslovima.

„Već je urađeno mnogo posla na spektru temperatura na kojima žive različite životinjske vrste u smislu minimalne stope metabolizma u mirovanju, a time i niske potrošnje energije“, otkrila je Halsi u izjavi. „Zanimljivo je da je mnogo manje informacija na tu temu što se ljudi tiče.

Utvrditi koje su temperature prevruće za ljude ključno je za obezbeđivanje bezbednih radnih uslova, a to će verovatno postati teže u budućnosti, jer je ove nedelje objavljeno da je Zemlja upravo dostigla najvišu prosečnu globalnu temperaturu u istoriji. Taj rekord je oboren dva puta u tri dana, što je prilično ambiciozno.

Globalna temperatura dostigla je u proseku 17,18 stepeni Celzijusa, što i ne zvuči tako strašno, ali prethodni rekord je bio 17,01 stepen, a to je trend koji niko ne želi da vidi. Realnost iza ove statistike je sledeća: temperature su značajno porasle u regionima južne SAD i Kine, i dostigle 50 stepeni Celzijusa u severnoj Africi, i tada, kažu Halsi i njegove kolege, nastaju problemi.

„Izgleda da će jul biti najtopliji u istoriji, a pod „zabeleženim“ mislimo od pre nekih 120.000 godina“, rekao je dr Karsten Hauštajn, istraživač atmosferskog zračenja sa Univerziteta u Lajpcigu.

Dodatna istraživanja su u toku kako bi se bolje razumelo zašto više temperature mogu dovesti do povećanja metaboličke potrošnje energije, ali Halsi i njegov tim će takođe istražiti kako uslovi iznad gornje kritične granice mogu uticati na zdravlje srca u svim starosnim grupama i nivoima fitnesa.

„Pronašli smo značajne promene u odgovoru funkcije srca na toplotu kod različitih kategorija ljudi, od kojih je poslednja razlika među polovima“, kaže on. „U proseku, muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u odgovoru kardiovaskularnog sistema na toplotu.“

„Ovo istraživanje nam daje ključno znanje o tome kako reagujemo na okruženje koje nije optimalno i koliko se koncept ‘optimalnog’ razlikuje među ljudima sa različitim karakteristikama“, dodaje on.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači su ustanovili da temperature koje prelaze 35°C (95°F) mogu biti kritične za ljudsko zdravlje, posebno kada su u kombinaciji sa visokom vlagom. Ova studija je analizirala podatke iz različitih delova sveta i sprovela simulacije kako bi bolje razumela uticaj ekstremnih uslova na ljudski organizam.

Zašto je 35°C kritična granica?

Ljudsko telo koristi proces znojenja kao primarni mehanizam za regulaciju telesne temperature. Kada temperatura okoline dostigne ili prelazi 35°C uz visoku vlažnost, sposobnost tela da se ohladi putem isparavanja znoja značajno opada. Ovo se događa zato što visoka vlažnost sprečava efikasno isparavanje znoja, što je ključno za hlađenje tela. Kada se ovaj mehanizam hlađenja ne može efikasno obaviti, telo je podložnije pregrevanju.

Zdravstveni rizici i preporuke

Kombinacija visokih temperatura i visoke vlažnosti može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su toplotni udar, dehidracija, i pogoršanje postojećih srčanih i respiratornih stanja. Tokom ekstremnih vrućina, rizik od ovih zdravstvenih problema drastično raste, što je naglašeno u istraživanju koje je provedeno u okviru ove studije.

Preporuke za prevenciju toplotnog stresa uključuju:

Redovno unošenje tečnosti: Pijte puno vode i izbegavajte alkohol i kofein koji mogu pogoršati dehidraciju.
Boravak u hladnim prostorijama: Ako je moguće, provodite vreme u klimatizovanim prostorijama ili u prostorijama sa dobrom ventilacijom.
Izbegavanje fizičkih napora tokom najtoplijeg dela dana: Planirajte aktivnosti na otvorenom za rane jutarnje ili kasne popodnevne sate kada su temperature niže.
Nošenje lagane odeće: Obucite laganu, svetlu odeću koja omogućava koži da diše i pomaže u procesu hlađenja.

Ova istraživanja pružaju važne uvide u to kako se ekstremne temperature i visoka vlažnost mogu kombinovati da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme i naglašavaju potrebu za pažnjom tokom perioda visokih temperatura.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI