ljudi
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Očekuje se da će vrućine u mnogim mestima konačno popustiti. Međutim, moguće je da će toplotni talas, nažalost, zameniti grmljavinske oluje.

Gotovo dva nedelje trajao je toplinski talas širom Evrope, stoga nije iznenađujuće što ljudi traže predah od visokih julski temperatura. Ekstremne vrućine koje su ovaj mesec pogodile mnoge južne i istočne evropske zemlje delimično su uzrokovane talasom vrućeg vazduha iz severne Afrike.

Zbog ekstremnih vrućina u Italiji je preminulo više ljudi, a upozorenja na takve uslove i dalje su na snazi za zemlje od Portugala do Rumunije i Kipra. Ipak, očekuje se da će vrućine u mnogim mestima konačno popustiti. Stručnjaci objašnjavaju kako i zašto su nastale ove vrućine.

"Sve to ima veze sa prilično upornim vremenskim obrascima velikih razmera. Južni i istočni delovi Evrope bili su pod onim što nazivamo grebenom visokog pritiska, takođe poznatom kao toplinska kupola, u osnovi veliko područje visokog pritiska s mnogo veoma toplog vazduha koji se ne kreće mnogo", objašnjava za Euronews Lars Lowinski, meteorolog iz meteorološke službe Weather & Radar.

S druge strane, područja bliža Atlantiku imaju niži pritisak, što donosi hladnije i promenljivije vreme. Severna Evropa je pošteđena velikih vrućina zahvaljujući mlaznoj struji, brzom pojasu vetra u višim slojevima atmosfere, koji razdvaja topla i hladna vremenska područja. "Tamo gde se susreću dve vazdušne mase - od južne Francuske i Alpa do baltičkih država - bilo je nekoliko ciklona jake kiše i snažnih grmljavinskih oluja sa velikom tučom i jakim vetrovima", dodaje Lowinski.

Temperature su bile oko 6-12 stepeni iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, što je raspirivalo šumske požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su usvojila posebne planove za hlađenje, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom kako bi zaštitili ljude.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading