VRUĆINE UBIJAJU LJUDE ŠIROM EVROPE Ovo su najosetljivije kategorije

Ekstremno visoke temperature širom Evrope usmrtile su desetine hiljada ljudi u poslednjim godinama.

Kako broj smrtnih slučajeva raste, istraživači otkrivaju da jedna društvena grupa nesrazmerno snosi najveći teret ekstremnih vrućina: oni koji žive u siromaštvu, piše Guardian.

„To je logično. Toplotni talas nije isti kada delite sobu s još troje ljudi i nemate klimu ili kada živite u vili s bazenom i klimom“, poručio je Díaz Jiménez, profesor istraživač na Zdravstvenom institutu Carlos III u Madridu.

Díaz Jiménez bio je u grupi naučnika koji su istraživali kako su ekstremne vrućine uticale na 17 okruga u Madridu. Njihov rad, objavljen 2020. godine, otkrio je da su toplotni talasi uticali na smrtnost samo u tri okruga u onima gde su prihodi domaćinstava ispod proseka.

Nastavili su sličnu analizu posmatrajući zajednice širom Španije. Uočili smo istu stvar. Kada je reč o vrućini i ranjivosti, ključni faktor je nivo prihoda, otkrio je.

Ljudi s nižim prihodima često nemaju kvalitetan smeštaj, a mnogi žive u prenapučenim, slabo prozračenim domovima koji jedva nude malo olakšanja od vrućine.

Neki se bore s pristupom odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti, zbog čega postoji veća verovatnoća da će patiti od bolesti koju bi mogla pogoršati ekstremna vrućina, dok drugi rade u sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo gde su redovno izloženi visokim temperaturama.

Čak i kada je klima uređaj dostupan, manje je verovatno da će si ljudi s nižim primanjima moći priuštiti njegovo korišćenje. Organizacija Save the Children nedavno je upozorila da se jedno od troje dece u Španiji nema mogućnost da se rashladi kod kuće.

Rečeno je da bi to moglo imati „vrlo štetan“ uticaj na mentalno i fizičko zdravlje više od dva miliona dece.

Povezanost između toplinskog stresa i siromaštva već je neko vreme tema razgovora u SAD-u, posebno nakon istraživanja Nacionalnog javnog radija i Univerziteta Maryland iz 2019. godine koje je dokumentovalo koliko su četvrti s niskim primanjima širom SAD-a toplije.

U celoj Evropi, koja se zagreva većom brzinom nego u drugim delovima sveta, razgovor o tome se polako razvija, rekla je Yamina Saheb, vodeća autorka izveštaja IPCC-a o ublažavanju klimatskih promena.

Ukazala je na istraživanje objavljeno ovog meseca koje je otkrilo da su vrućine uzrokovane emisijama ugljen-dioksida prošle godine ubile gotovo 50 hiljada ljudi širom Evrope.

„Moramo dignuti uzbunu i poručiti ljudima da je ovo izuzetno hitno. Moramo odlučiti da je ovo poslednji put da ljudi umiru zbog vrućine u evropskim zemljama“, rekla je Saheb, koja je takođe predavačica na Univerzitetu Sciences Po u Parizu.

„Poslednjih godina toplinski talasi širom Evrope postaju sve topliji, duži i češći, a 2023. godina predvodi listu najtoplijih godina u istoriji merenja. Naučnici predviđaju da će 2024. godina zauzeti prvo mesto.“

„Globalno zagrevanje ubija ljude. A ja se pitam koliko će umrlih biti potrebno našim političarima i stručnjacima da shvate da je letnje energetsko siromaštvo veliki problem?“ rekla je.

Godinama je Saheb pokušavala da natera kreatore politika da pravo na pristup hlađenju priznaju kao osnovno ljudsko pravo, što bi bio potez u suprotnosti sa trenutnim statusom klima uređaja kao potrošačke robe.

Niži prihodi takođe često znače da ljudi imaju manji uticaj na područja u kojima žive, zbog čega je verovatnije da će živeti u područjima koja dominira asfalt s manje drveća i zelenih površina, rekao je Alby Duarte Rocha, istraživač na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.

Duarte Rocha nedavno je bio deo tima istraživača koji su posmatrali 14 velikih urbanih područja širom Evrope. Od Berlina do Budimpešte, stanovnici s nižim primanjima imali su otežan pristup zelenim površinama koje mogu prirodno ohladiti toplinu grada.

Za razliku od njih, oni s višim primanjima imali su pristup tim zelenim površinama više od proseka.

„Delom se to može objasniti 'zelenom gentrifikacijom', rekao je Duarte Rocha, gde su područja s više vegetacije traženija od onih koja su gusto naseljena i betonirana. Rezultat je, međutim, da su oni s nižim primanjima često istisnuti iz najhladnijih delova grada.“

Pozvao je političare da počnu rashlađivanje posmatrati kao uslugu koju treba pružiti ljudima, sličnu javnom prevozu ili čišćenju ulica, s merama kao što su sadnja drveća i postavljanje zelenih fasada na zgrade.

„Poručio je da bi to bio mali korak ka ispravljanju 'ekološke nepravde', rekao je.

„Moramo se zapitati zašto su grupe ljudi koje su najmanje odgovorne za klimatske promene često one koje su najviše pogođene njihovim uticajima.“

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI