ZAŠTO TITANIK NIKAD NIJE IZVAĐEN Stručnjaci otkrivaju sve o grobnici koja je na dnu okeana više od 100 godina

Titanik, čuveni britanski putnički brod, potonuo je 14. aprila 1912. godine tokom svog prvog i jedinog putovanja. Izgrađen kao najmoderniji i najveći brod svog vremena, Titanik je bio dugačak 269 metara i mogao je da primi preko 2.200 putnika. Smatran je „nepotopivim“ zahvaljujući naprednoj tehnologiji korišćenoj u njegovoj izgradnji. Nažalost, brod je udario u ledeni breg u severnom Atlantskom okeanu i potonuo za manje od tri sata, što je rezultiralo smrću više od 1.500 ljudi. Zbog toga mnogi i dalje postavljaju pitanje zašto Titanik nikada nije izvađen iz mora i šta se dogodilo sa telima putnika.

 

Tehnički izazovi

Jedan od glavnih razloga zašto Titanik nikada nije izvađen iz vode su tehnički izazovi povezani sa njegovom dubinom. Olupina leži na približno 3.800 metara ispod površine severnog Atlantskog okeana. Ova dubina predstavlja ozbiljne tehničke prepreke za savremene tehnologije. Prema rečima Blla Sodera, pomorskog arhitekte i istoričara, ovu dubinu teško je dosegnuti čak i sa daljinski upravljanim vozilima (ROV) i nekim podmornicama sa ljudskom posadom.

Strukturni integritet

Stanje Titanika se tokom vremena značajno pogoršalo zbog korozije i uticaja dubokog mora. Dr. Džejms Delgado, pomorski arheolog, objašnjava da je struktura broda u vrlo delikatnom stanju. Podizanje netaknutog broda sa ove dubine zahtevalo bi značajno pojačanje i stabilizaciju, što predstavlja složen inženjerski zadatak.

 

Finansijski troškovi

Finansijski aspekt je takođe ključan. Operacije spasavanja takve veličine bile bi izuzetno skupe. Dr. Pol Matijas, pomorski arheolog i bivši kustos kolekcije artefakata Titanika, napominje da bi bilo potrebno ogromno finansijsko ulaganje za bezbedno podizanje Titanika. Pitanje ko bi snosio ove troškove još uvek nije rešeno, piše Mondo.

Očuvanje i etika

Mnogi stručnjaci smatraju da bi olupina Titanika trebala da ostane neometana kao memorijalna i podvodna kulturna baština. Postoji zabrinutost zbog potencijalnog narušavanja mesta na kojem počivaju žrtve, kao i mogućih šteta za olupinu i okolni ekosistem. Dr. Robert Balard, okeanograf koji je otkrio olupinu 1985. godine, naglašava važnost očuvanja ovog istorijskog mesta. On je izjavio: „Titanik je grobnica i treba ga tretirati kao takvog.“

(HONS)

Iako su postojali predlozi za moguće operacije spasavanja, tehnički, etički i finansijski faktori su odvratili od bilo kakvih velikih napora da se podigne Titanik. Naučnici i stručnjaci nastavljaju da proučavaju olupinu putem daljinski upravljanih vozila i drugih tehnologija kako bi dokumentovali njeno stanje i prikupili istorijske informacije.

Titanik je postao deo popularne kulture, naročito zahvaljujući filmu „Titanik“ iz 1997. godine, koji je režirao Džejms Kameron. Film, sa Leonardom Dikapriom i Kejt Vinslet u glavnim ulogama, prikazao je fiktivnu ljubavnu priču smeštenu u realne događaje katastrofe i dramatično oživeo poslednje trenutke na brodu. Ovaj film je osvojio 11 Oskara i postao jedan od najgledanijih filmova svih vremena, dodatno popularizujući priču o Titaniku.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI