HITNA MISIJA U SVEMIR NASA veruje da na Jupiteru možda ima vanzemaljaca

U narednim nedeljama, NASA planira lansirati dugo očekivanu misiju prema Jupiterovom četvrtom najvećem mesecu, Evropi. Ova misija, nazvana Europa Clipper, ima zadatak da detaljno istraži mesec u potrazi za potencijalnim mestima gde bi Evropa mogla podržavati vanzemaljski život. Iako je prozor za lansiranje misije otvoren od 10. oktobra, lansiranje je privremeno odloženo zbog nadolazeće pretnje uragana Milton.

Europa Clipper predstavlja najveću letelicu za istraživanje planeta koju je NASA ikada izgradila; kada su njena solarna jedra raširena, široka je kao košarkaško igralište. Teži oko 6.000 kilograma, što je otprilike težina velikog afričkog slona. No, zašto se šalje ovako velika letelica na tako daleko putovanje prema Evropi?

Istraživanje potencijalnog života izvan Zemlje

Istraživanje života izvan Zemlje obično se fokusira na našeg suseda Mars, koji se tehnički nalazi u "naseljenoj zoni" našeg Sunčevog sistema. Međutim, Mars nije privlačno mesto za život zbog svoje slabe atmosfere i visokih nivoa radijacije. Njegova blizina Zemlji olakšava slanje misija za istraživanje, ali postoje i druga mesta u Sunčevom sistemu koja bi mogla podržavati život — neki meseci Jupitera i Saturna, zahvaljujući prisutnosti tekuće vode.

Na Zemlji, voda je ključna za život: otapa soli i šećere i olakšava hemijske reakcije potrebne za postojanje života. Iako je moguće da životne forme postoje negde drugde i oslanjaju se na tekući metan, ugljen-dioksid ili nešto drugo, život kakav poznajemo temelji se na vodi. Svi dokazi sugerišu da bi Evropa mogla sadržati vodu; njena glatka površina, uprkos udarcima meteora, sugeriše da je relativno mlada i nedavno obnovljena. Aktivnost ledenih vulkana koji ispuštaju vodu na površinu takođe je moguća.

Misterija pod površinom

Evropa poseda magnetsko polje, što sugeriše da, poput Zemlje, ima tekući sloj unutar sebe (na Zemlji je to tečna stena). Međutim, na površini, Evropa je izložena visokom stepenu svemirske radijacije, koja je koncentrisana zbog Jupitera. Ipak, dublje, debela ledena kora mogla bi štititi potencijalni život u podledenom oceanu.

Ovo znači da će nam biti teško pronaći konkretne dokaze o životu bez dubokog bušenja. Stoga će Europa Clipper, kroz prolazne letove oko ledenog meseca, tražiti područja gde bi život mogao obitavati ispod ledene kore.

Misija je opremljena sa devet naučnih instrumenata, uključujući širokokutnu kameru za proučavanje geološke aktivnosti i termalni sistem za merenje teksture površine i otkrivanje toplijih područja. Uključuje i spektrometar za ispitivanje hemijskog sastava gasova i površine Evrope, kao i potencijalnih eksplozivnih mlazova vode sa površine.

Osim toga, drugi instrumenti mere dubinu i nivo soli u oceanima meseca, kao i debljinu njegove ledene kore i kako Evropa reaguje na snažnu gravitaciju Jupitera.

Analiza atmosfere i budućnost misije

Uzbudljivo je što će maseni spektrometar analizirati gasove iz slabe atmosfere meseca i potencijalne mlazove vode. Proučavajući materijal izbačen iz mlazova, naučnici će moći da razumeju šta se skriva u oceanima ispod leda. Takođe, analizator prašine će ispitati materijal koji su izbacili mali meteori ili koji je došao iz mlazova.

Nažalost, moraćemo da sačekamo da otkrijemo rezultate. Europa Clipper će putovati više od pet godina kako bi stigao do Jupitera. Misija je dizajnirana da istražuje potencijal za postojanje života, ali ne i da ga direktno otkrije. Ako se pojave dokazi koji bi mogli sugerisati postojanje života, biće potrebne buduće misije za detaljnije istraživanje Evrope.

Moramo biti strpljivi, no ovo je uzbudljiva prilika za čovečanstvo da se približi otkriću života izvan naše domaće planete.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI