PRIČA KOJA LEDI KRV Prišla mi je nepoznata žena na pešačkom, a ono šta mi je rekla udarilo me kao grom
foto Dejan Briza

U trenutku očaja, mnogi se obraćaju stručnjacima za uklanjanje crne magije i pravljenje amajlija, nadajući se da će pronaći rešenje za svoje probleme. Ovo je priča devojke koja je zbog stalnih nedaća u životu i jednog neobičnog susreta odlučila da potraži pomoć od osobe za koju je čula da može ukloniti crnu magiju.

Oduvek sam se suočavala sa stalnim problemima. Iako nisu bili dramatični, ti problemi su me konstantno sprečavali da ostvarim svoje ciljeve. Prilike su mi neprekidno izmicale, a ljudi su se pojavljivali i nestajali iz mog života. Radna mesta su mi se smenjivala bez objašnjenja, a muškarci su me jednostavno ignorisali.

Jednog hladnog oktobarskog jutra, dok sam čekala zeleno svetlo na semaforu, jedna neobična žena me je upitala koliko je sati. Imala je krupne zelene oči, nosila je šešir i šareni šal. Njena pojava bila je neobična, ali nisam se previše zadržavala na tome.

Nakon što sam joj mehanički odgovorila, rekla je:

– Tvoj život je stao. Ne vidim ništa osim praznine. Moraš nešto da učiniš. Postoji način, ali sve je u tvojim rukama.

– Šta da uradim? – upitala sam zbunjeno.

– Na tebi je bačena crna magija. Jedna žena te mrzi – odgovorila je.

– Ne verujem u to – rekoh.

– Poslušaj me. Evo ti adresa – rekla je, pruživši mi papirić. Brzo je prešla ulicu i otišla u suprotnom pravcu.

Nekoliko dana kasnije, nakon što sam provela noći u brizi i neprospavanosti, odlučila sam da potražim pomoć. Kada sam stigla na adresu, našla sam običnu kuću. Žena koja mi je otvorila bila je prijatna i jednostavna.

– A to ste vi, uđite – rekla je.

– Da li se poznajemo? – upitah.

– Ne, ali sam očekivala vaš dolazak – odgovorila je. – Požurite, nemamo mnogo vremena.

Unutar kuće, na stolu sam videla razne trave i stare knjige. Žena mi je objasnila:

– Na tebi je bačena magija koja je zaustavila tvoj život. Moraš ponovo da pokreneš stvari – rekla je.

– Sada samo slušaj i uradi šta ću ti reći – nastavila je. – Ovo je crvena tkanina. Idi u vreme zore na reku i baci tkaninu u vodu. Svake večeri baci po četiri jaja na raskrsnici puteva i ne okreći se. Nakon toga, okupi se u ovim travama i izgovori ono što sam ti zapisala. Prođi tri puta kroz obruč od crvenog konca. Sve ovo moraš uraditi u naredna četiri dana do noći punog meseca. Dođi za četiri dana.

Strah i adrenalin su me preplavili dok sam izvršavala sve zadatke, a osećaj da bih mogla biti uhvaćena bio je nepodnošljiv. Moje stanje je bilo očajničko.

Kada sam se vratila nakon četiri dana, žena mi je rekla:

– Dobro si uradila. Uzmi ovu amajliju i nikada je ne odvajaj od sebe.

Nakon toga sam dobila ponudu za posao u drugom gradu, preselila se i moj život je krenuo u potpuno drugačijem pravcu. Danas osećam da je to bio neki drugi život pre ovog, a svaki dan donosi nova radovanja. Iako ne živim savršeno, sada imam ljude koje volim i koji vole mene, i stvari teku mnogo lakše.

Ipak, iako je moje iskustvo imalo pozitivan ishod, ne bih preporučila nikome da prođe kroz ovo. Proces koji sam prošla bio je emocionalno iscrpljujući, a svakao ne bi se upuštala u nešto što se kosi sa zdravim razumom da nisam bila u stanju parališujućeg očaja, i nije nešto što bih želela da iko doživi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading