VODA SE PROMENILA Najveće jezero sveta brzo i bespovratno NESTAJE
Postoji mesto na obali odakle je Azamat Sarsenbajev skakao u slano, plavo-zeleno Kaspijsko jezero. Samo deceniju kasnije, na tom mestu gleda na golo, kameno tlo koje se proteže prema horizontu. Voda se povukla iz obalnog grada Aktaua u Kazahstanu, gde je ekološki aktivist oduvek živeo.
Više od 1500 kilometara južnije, blizu iranskog grada Rashta, Khashayar Javanmardi je uznemiren. Ovdje je more zagušeno zagađenjem. „Više ne mogu plivati, voda se promenila,” rekao je fotograf koji je putovao južnom obalom Kaspijskog jezera, dokumentujući njegovo opadanje. Obojica se osećaju blisko povezani s vodom uz koju su odrasli. Obojica strahuju za budućnost jezera.
Kaspijsko more je najveće unutrašnje more i najveće jezero na svetu, ogromna vodena masa otprilike veličine Nemačke. Obala je dugačka više od 6500 kilometara i deli je pet zemalja: Kazahstan, Iran, Azerbejdžan, Rusija i Turkmenistan. Na jezero se oslanjaju zbog ribolova, poljoprivrede, turizma i pitke vode, kao i zbog rezervi nafte i gasa. Kaspijsko jezero takođe pomaže u regulaciji klime ove sušne regije, obezbeđujući kišu i vlagu centralnoj Aziji, piše CNN.
Ali sada je u nevolji. Izgradnja brana, prekomerna eksploatacija, zagađenje i klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem utiču na opadanje, a neki stručnjaci strahuju da je Kaspijsko jezero gurnuto do tačke s koje nema povratka.
Dok klimatske promene podižu globalnu nivo mora, ovde je situacija drugačija. Nivo vode zavisi od delikatne ravnoteže između vode koja pritisne iz reka i padavina te isparavanja. Ova ravnoteža se menja kako se svet zagreva, uzrokujući smanjenje brojnih jezera.
Ljudi ne moraju daleko da gledaju da bi videli šta budućnost može doneti. Obližnje Aralsko jezero, koje se proteže između Kazahstana i Uzbekistana, nekada je bilo jedno od najvećih svetskih jezera, ali je gotovo nestalo, uništeno kombinacijom ljudskih aktivnosti i eskalacije klimatske krize.
Povlačenje se ubrzava. Tokom mnogo hiljada godina, Kaspijsko jezero je imalo uspone i padove kako su temperature fluktuirale, a ledene ploče napredovale i povlačile se. U poslednjih nekoliko decenija, međutim, povlačenje se ubrzava.
Ljudske aktivnosti igraju važnu ulogu kroz akumulacije i brane. U Kaspijsko jezero se uliva 130 reka, iako oko 80% vode dolazi iz Volge, najduže evropske reke, koja vijuga kroz centralnu i južnu Rusiju.
Rusija je izgradila 40 brana, a u izgradnji je još 18, što smanjuje dotok vode u jezero, prema Valiju Kalejiju, stručnjaku za centralnu Aziju i kavkaske studije sa Univerziteta u Teheranu. Ali klimatske promene igraju sve značajniju ulogu, povećavajući stope isparavanja i izazivajući nestalnije padavine.
Nivoi Kaspijskog jezera padaju od sredine 90-ih, ali su se ubrzali od 2005. godine. Voda je u tom periodu opala za oko metar i po, ističe Matthias Prange sa Univerziteta u Bremenu u Nemačkoj.
„Kako se svet dalje zagreva, nivo će drastično pasti,” rekao je Prange za CNN. Njegovo istraživanje predviđa pad od 8 do 18 metara do kraja veka, u zavisnosti od zagađenja fosilnim gorivima.
Jedan deo bi potpuno nestao. Druga studija sugeriše da je do 2100. moguće povlačenje do 30 metara. Čak i prema optimističnijim scenarijima globalnog zagrevanja, severni i plići deo Kaspijskog jezera, uglavnom oko Kazahstana, trebao bi potpuno nestati, ističe Joy Singarayer, profesorica paleoklimatologije na Univerzitetu Reading i koautorka studije.
„Za zemlje oko jezera ovo je krizno stanje. Ribolovna područja bi se smanjila, turizam bi opao, a pomorska industrija bi patila jer brodovi teško pristaju u plitke lučke gradove poput Aktaua,” rekao je Kaleji.
Bilo bi i geopolitičkih posledica. Pet zemalja koje se bore za sve manje resurse mogle bi ući u sukobe oko rezervi nafte i gasa, smatra Singarayer.
Situacija je već katastrofalna za jedinstveni životinjski svet Kaspijskog jezera koje je stanište za stotine vrsta, uključujući ugroženu divlju jesetru, izvor 90% svetskog kavijara.
Jezero nije povezano s morem već najmanje dva miliona godina, a njegova ekstremna izolovanost rezultirala je pojavom bizarnih stvorenja poput vrlo neobičnih školjki. Ali povlačenje vode smanjuje nivo kiseonika u dubinama, što bi moglo izbrisati preostale vrste koje su preživele milijone godina evolucije.
Ugrožen je i kaspijski tuljan, ugroženi morski sisavac kojeg nema nigde drugde na Zemlji. Njihova staništa na severoistočnom Kaspijskom jezeru nestaju, a životinje se takođe bore protiv zagađenja i prekomernog izlova. Istraživanja iz vazduha pokazuju veliko smanjenje broja tuljana, ističe Assel Bajmukanova, istraživačica na Institutu za hidrobiologiju i ekologiju u Kazahstanu.
Naučnici su 2009. izbrojali 25.000 tuljana na otočju Durnev u severoistočnom Kaspijskom jezeru. „Do proleća 2020. nismo primetili niti jednu jedinku,” rekla je Bajmukanova za CNN.
Nema jednostavnih rešenja za ovu krizu. Kaspijsko jezero se nalazi u regionu političke nestabilnosti, a deli ga pet zemalja, od kojih će svaka doživeti opadanje na svoj način.
Nijedna država nije krivac, ali ako ne preduzmu kolektivnu akciju, mogla bi se ponoviti katastrofa na Aralskom jezeru. Osim toga, nema garancije da će se jezero ikada više vratiti u prirodni i normalni ciklus.
Rastuća zabrinutost za sudbinu Kaspijskog mora javlja se u vreme pojačanog nadzora nad regionom. Globalni lideri uskoro će se okupiti u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu na COP29, godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimi, gde će raspravljati o klimatskim merama u senci naftnih platformi rasutih po ovom delu Kaspijskog jezera.
Ekološka katastrofa
U avgustu je predsednik Azerbejdžana Ilham Aliyev rekao da opadanje Kaspijskog mora postaje ekološka katastrofa, ali istovremeno njegova zemlja planira da proširi proizvodnju fosilnih goriva.
Kazahstanac Sarsenbajev pokušava da skrene pažnju na stanje Kaspijskog jezera prekrasnim snimcima koje objavljuje na Instagramu. Ako se klimatska kriza i prekomerna eksploatacija vode nastave nesmanjenim intenzitetom, on se boji da će Kaspijsko jezero doživeti sudbinu Aralskog jezera.
U Iranu, Javanmardi nastavlja da fotografiše kaspijsku obalu, dokumentujući zagađenu vodu, smežurane obale i isušena dna, kao i otkrivajući lepotu koja još uvek postoji i veze koje ljudi imaju s jezerom. Želi da ljudi shvate da ono nestaje: „Ovo je najveće jezero na svetu, svi bi ga trebali smatrati važnim.”
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)