NESTANAK LEDENOG POKRIVAČA PRETI DA POTOPI ZEMLJU Ovaj kontinent je najsurovije mesto na planeti
Antarktik, taj daleki i misteriozni kontinent, krije mnoge zanimljivosti koje nisu poznate široj javnosti.
Zamislite svet u kojem bi, ukoliko bi se istopio ledeni pokrivač na Antarktiku, svetski nivo mora porastao za 60 do 65 metara. Ta činjenica već sama po sebi ukazuje na veličinu i značaj ove ledene površine za globalnu klimu.
Interesantno je i to da je južna zemlja najvetrovitiji kontinent na svetu, sa brzinom vetra koja dostiže čak 327 km/h, što ga čini najsurovijim mestom na planeti.
Upravo u tom surovom okruženju žive preživeli organizmi i čudesni fenomeni.
Najveća kopnena životinja na ovom kontinentu nije medved ili sličan predator, već je to insekt, Belgica Antarktika, koja je dugačka manje od 13 milimetara.
Antarktik je domaćin i mnogim vrstama gljivica, koje su u stanju da prežive u ekstremnim uslovima.
Iako se obično povezuju sa toplim i šumovitim predelima, gljivice na ovom kontinentu su pronađene u drvenim kolibama, kao i u starim kontejnerima u kojima je bilo gorivo.
Ovi organizmi bi mogli biti od velikog značaja za čišćenje vodenih površina od naftnih mrlja.
Bez obzira na hladnoću, Antarktik ima peščane dine, a najveća se nalazi u dolini Viktorija. Visoka je 70 metara i široka više od 200 metara. Zbog povećanja ugljen-dioksida, ove dine se pomeraju za oko 1,5 metar godišnje, što može uticati na klimu.
Tokom leta, ovde boravi oko 4.000 istraživača, dok zimi taj broj opada na 1.000. Prema Ugovoru o Antarktiku iz 1959. godine, kontinent može da se koristiti samo za naučna istraživanja i miroljubive svrhe.
Uprkos svojim ekstremnim uslovima, ovaj kontinent, predstavlja neiscrpan izvor inspiracije i vrednosti za čitavu planetu.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)