ZVEZDAŠI Aleksandar Dragović za Alo! o Marakani, tituli, Arnautoviću, navijačima, Zlativoju, a LEGENDARNI DEDA O UNUKU rođenom u godini Barija
Zlativoje, sve ti se pozlatilo!
Izrečen letos, i redovno ponavljan kako je sezona odmicala, ovaj komentar Zvezdinih simpatizera nije nestao ni šest meseci kasnije. Nisu ga prekrili ruzmarin, sn(j)egovi i šaš. Sneg pogotovo, i nema ga u Beogradu o Novoj godini. Ali tu su, o prazniku na portalu Alo!, i junak komentara, sada već čuveni deda Zlativoje, i njegov unuk Aleksandar Dragović. Najveće pojačanje na „Marakani“, tvrde navijači, u poslednjih desetak godina.
Pre i posle fudbala - Beč
Dok pričamo u Beogradu, Aleksandar se, kaže, poželeo Beča.
- Volim Beč. I posle fudbala tamo ću da živim. Tamo sam se rodio, tamo mi je najlepše. Moji drugari su tamo. Uvek sam srećan kad tamo dođem.
- I prijatelji i rodbina mi se zahvaljuju. I ja sam srećan, više neko iko. Aleksandrovi roditelji su se razveli kad je on bio dete. Otišli su svako na svoju stranu, za njega niko nije pitao. Postao je moja briga. Insistirao sam da nauči srpski, koji pre toga nije znao ni reč. Od majke nikad nije čuo reč srpskog. Bio je dobar i kao mali i kasnije. Do 20. godine nije znao šta je diskoteka, nije išao u kafić. Njegovi drugari su išli, on ne. Nije ni tražio. Samo ga je fudbal zanimao. Imali smo pomoćni teren na kojem smo non-stop trenirali - priča Zlativoje.
Na pitanje šta bi Aleksandar danas bio da nije fudbaler, krepki starina rodom iz Umčara opali:
- Ništa!
Unukov osmeh ga prekinu, pa nastavi:
- Radio bi nešto... Prepoznao sam, međutim, u njemu talenat da može da postane fudbaler. Pratio sam ga svuda po Evropi, na svakom turniru mlađih kategorija. Znao sam da platim smenu da odsustvujem s posla, samo da idem s njim. U Austriji sam 55 godina, a sad mi je 78. Uskoro 79.
- To zbog kera, što ga šetaš pet puta dnevno - naglasi Aleksandar, opet uz osmeh.
Dudić: Srećan sam zbog Aleksa
Velike zasluge za dolazak Dragovića na „Marakanu“ pripadaju agentu Milanu Dudiću. On s bratom Ivanom ima firmu koja posluje kao deo velike međunarodne menadžerske kompanije.
- Ponoviću ono što sam rekao letos, da mi je drago što je Aleks došao u Zvezdu, a sada ću dodati da mi je još draže što se isprofilisao kao značajan stub ekipe. Srećan sam zbog Aleksa - kaže Dudić, svojevremeno štoper crveno-belih i reprezentacije Srbije i Crne Gore.
Zlativoje je, napominje, ponosan na unukovih prvih šest meseci u Zvezdi, iako, dodaje, nije išao na sve utakmice.
- Nije mi dao Aleksandar, zbog korone - veli.
- Poslao sam ga tad u Austriju - potvrđuje štoper crveno-belih brigu za najveću podršku u životu, prisećajući se svojih dana pod virusom:
- Možda sam imao koronu i protiv Novog Pazara, nisam znao. A eto, postigao sam prvenac za Zvezdu na tom meču. Već sledeći sam propustio, protiv Ludogoreca. Koristilo mi je da malo predahnem, jer letos nisam imao odmora zbog Evropskog prvenstva.
Zadovoljan je i on, kaže, prvom polusezonom.
- I jesam i nisam. Nisam zato što nismo prvi, još trčimo za Partizanom. Trka neće biti laka do kraja, Partizanova igra mora da se poštuje, ali mi ćemo gledati sebe.
Arnautović? Teško...
Nema navijača Zvezde koji ne bi voleo da Dragovićevim stopama krene Arnautović...
- Jeste da je Marko zvezdaš, znam da bi voleo da zaigra za Zvezdu, ali teško... Ima dobar ugovor u Bolonji. Gledao nas je protiv Partizana, kaže da smo loše odigrali. Rekao sam mu da dođe da se uveri da nije lako kako to možda izgleda na televiziji.
Deda je gledao unuka prvi put u Zvezdinom dresu na superligaškoj premijeri, protiv Vojvodine.
- Taj osećaj... Ne, ne mogu da opišem. Samo, tih 0:0 mogu da vas koštaju - poruči Zlativoje Aleksandru, a on:
- Nemoj da baksuziraš.
Najdraža utakmica mu je u Bragi, gde su, smatra, odigrali fenomenalno.
DRAGOVIĆ NA BLIC
Idol Vidić
- Idol mi je oduvek bio Vidić. Nažalost, nismo se upoznali.
Srpski derbi poseban
- Ne bih da ikoga uvredim u Austriji, i Rapid i Austrija imaju dobre navijače, ali derbi između Zvezde i Partizana... Dok sam kao mali trenirao, mislio sam o tome da li ću doživeti da zaigram u srpskom derbiju.
Tereni - katastrofa!
- Tereni u Superligi su katastrofa. Sramota! Razumem da ne mogu da budu kao „Vembli“ ili kao u Nemačkoj, ali...
Ne bih Dinamo
- Ne bi bilo dobro da nam Dinamo Zagreb bude sledeći rival u Ligi Evrope, neko bi dobio diskvalifikaciju. Hvala bogu, ne možemo na Leverkuzen. Ma borićemo sve protiv svakoga, i protiv Barselone. Slabih nema.
Zvezda u Bundesligi
- Zvezda bi u Bundesligi bila u sredini. Nemačka liga je teška, svako svakog može da pobedi. Neću nikog da uvredim ovde, ako kad tamo vodiš 2:0, moraš i dalje da daješ 100 odsto.
Narodnjaci i hip-hop
- Volim svaku muziku. Našu narodnu, hip-hop, R&B...
Mesi i Ronaldo
- Mesi je dar dobio od boga, a Ronaldo zadivljuje onim što je uradio i što još radi. Igrao sam protiv Kristijana, protiv Lea nisam, hvala bogu, nisam.
Najteži je Nani
- Najteži za čuvanje bio mi je Nani, dok sam igrao u Bazelu, a on u Mančester junajtedu. I Nejmar je opasan. S malim i brzim igračima imam više problema.
Dres od Zlatana
- Igrao sam protiv Ibrahimovića, svetska klasa. Ipak, više mi odgovara nego Mesijev tip, visok je, voli da se bije. Pobedio sam ga u meču reprezentacija. Bio je ljut. Razmenili smo dresove bez reči.
Otud i onakav izliv radosti u čuvenom „kamenolomu“. Pogotovo njegov. Pamtiće se još naskakanje na trenera...
- Ma, mister je bio ispred mene. Hteo sam još jače, ali ima 100 kila, nije lako (smeh). U sekundi se namestilo, nisam to planirao.
Deki: Panto, ovaj te stavio u džep
Dragović je debitovao za Austriju (sad je već na 98 utakmica) u leto 2009. u porazu od Srbije u kvalifikacijama za SP.
- Zezam Stankovića i Milijaša, koji je dao gol iz penala za pobedu, da smo bili bolji. Svejedno, taj dan nikad neću da zaboravim. Selektoru Konstantiniju sam večno zahvalan što me je stavio u tim. Imao sam 18 godina, igrao na „Marakani“ protiv Srbije, pa još i dobro odigrao, a vi ste pobedili. Ispalo je sve kako treba.
A kako je, zapravo, igrao, podsetio je deda Zlativoje na anegdotu od nekoliko godina kasnije.
- Bili smo sa Stankovićem u restoranu. I pozove on Marka Pantelića da nam se priključi. Kad je došao, upita ga: „Kume, poznaješ li ovog dečka? To je onaj što te je metnuo u džep“.
U Leverkuzenu dana radosti nije bilo.
- Četiri godine nisam bio standardan, nisam bio srećan što ne igram svakog vikenda. To što tamo nisam imao sad imam u Zvezdi. Dajem sve od sebe, tu je i mister da mi prenosi znanje iz Intera koje je dobijao od Murinja. Meni je bitno da kad krenem u krevet i pogledam se u ogledalo mogu sebi da kažem: Danas si dao 100 odsto. Za Zvezdu uvek dajem 100 odsto. Dao bih i za neki drugi klub, ali Zvezda je nešto posebno, navijači žive za ovaj klub. To je religija. Zato moramo da uzmemo titulu, zbog njih. Kako nas podržavaju, to je fenomenalno.
Navijači su mu se, kaže, najviše i svideli od svega što je doživeo u Zvezdi.
- Zbog njih sam, u nekom smislu, i došao. Da doživim to.
Nikad više na košarku
U želji, kaže, da oseti ambijent koji „delije“ prave na košarci, bio je na evroligaškom meču s Albom.
- I neću više nikad! Izgubili smo, katastrofa, ja sam bio baksuz - ističe uz napomenu da mu košarka i nije omiljeni sport, čak ni NBA, već američki fudbal koji ne propušta da gleda, pogotovo Superboul.
Na molbu da vrati film, kad su ga letos zvali i Trabzon i moskovski Dinamo...
- Ne razmišljam ni sekundu šta bi bilo da sam otišao tamo negde. Srećan sam gde sam sada. Nismo, doduše, još ništa osvojili, a želimo i titulu i kup.
A dedino vraćanje filma. Za priču...
- Aleksandar je rođen 6. marta u godini Zvezdine evropske titule. Bio sam u Bariju. Kad se rodio, slavili smo u kafani u kojoj su se okupljali naši ljudi. Naručim piće za sve i kažem: To je za dedinog fudbalera. Oni na to: „Na koga da bude, na oca? Ima dve leve“. Videćete, rekoh im. Obistinilo se... I eto, doživeo sam da ga vidim u Zvezdinom dresu.
Ženidba u Austriji
Dragović ne voli da priča o svom privatnom životu, nikad to, veli, nije radio. Za Alo! samo kratko kaže da će se, kad za to dođe vreme, oženiti u Austriji. A u ljubavi je s Kristinom, lepom učiteljicom.
- I ona je tamo rođena - kaže Zvezdin fudbaler.
I eto ga, u prvoj od tri godine letos potpisane vernosti. A dokad? Aleksandar odgovara:
- To samo bog zna. Valjda ću biti tri godine, mada, u fudbalu se nikad ne zna šta nosi sutra.
Izgubili biste u Kataru
- Ja sam Srbin, ali i Austrijanac. Tamo sam rođen, odrastao, prošao fudbalsku školu i srećan sam što igram za Austriju. Srbija me nije zvala - kaže Dragović, i na konstataciju da bi reprezentacije njegove dve zemlje mogle da se sastanu na Mondijalu u Kataru, dodaje:
- Ne bi bilo dobro, jer biste izgubili. Šalim se. Srbija je dobra, mlada ekipa, fenomenalno je odigrala u Lisabonu. Sa srećom u grupi, ali da ne dobijete nas.
Austriju najpre čeka baraž...
Za Zlativoja Dragovića „sutra“ njegovog unuka je preko Jadrana.
- Posle Zvezde, kad bude, Italija. Tamo se igra i sa 35-36 godina na njegovoj poziciji.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)