SRPSKI AJNŠTAJN, REKORDER JUGE KOME SU IZMICALI TROFEJI Bio je šampion sa Zvezdom, Mančester Siti ga je platio 140.000 funti, a igrao je u klubu gde i čuveni Moša i Tirke (FOTO)

Selo gori, a baba se češlja. Radnja ove serije odvija se u imaginarnom selu Petlovcu, a u realnom životu neke scene snimane su u selu Rekovcu pokraj Kragujevca.

Upravo u tom Rekovcu 30. avgusta 1948. rođen je njegov možda "najzvučniji" stanovnik, Dragoslav Stepanović, u Nemačkoj prozvan Stepi.

Ako nije najpoznatiji, onda je bar rame uz rame sa rediteljem Milanom Jelićem, doktorm filosofije i prvim bibliotekarom NBS Milovanom Spasićem, lekarom Momčilom Katanićem i etnografom Todorom Bušetićem.

- Rođen sam u Sibnici (opština Rekovac), ali sam sa šest meseci doveden u Beograd. Tako je odlučio moj deda, koji je majku, oca i mene poslao kod nekog ujaka u glavni grad. Živeo sam 17 godina u sobici četiri sa tri i od jutra do sutra jurio za loptom. Počeo sam u Mladom Proleteru na Bulbulderu, ali je majka bila veliki protivnik fudbala. Nije mi dala da treniram, htela je da budem student, postanem čovek, a ne luftiguz, kako je govorila. Trenirao sam i rukomet, igrao pivota, stigao do mlađih selekcija reprezentacije Beograda, ali su me na jednoj utakmici tako prebili da me je momentalno prošla volja za tim sportom. Kada sam upisao srednju medicinsku školu, moj prijatelj Ivica Dačić, ali ne ovaj političar, kaže mi: "Ajmo da pobegnemo s časova na trening u OFK Beograd." Bila neka zima, sneg do kolena, a meni dali kratak šorc. Kažem ja, ma samo da se zagrejemo malo, biće okej, pa posle kupanje u toploj vodi. Završio se trening, trljam ja ruke, kad neko kaže: "Nema tople vode, nisu plaćeni računi." Odustanem ja do maja sledeće godine i tada krene ozbiljnija priča - pričao je pre 15 godina Stepi.

U OFK Beograd (nekadašnji BSK za koji su igra Aleksandar Tirnanić Tirke i Blagoje Marjanović Moša) stigao je 1966, do seniorskog tima (četiri godine bio je omladinac), leta nakon što su Romantičari u finalu Kupa Jugoslavija demolirali zagrebački Dinamo 6:2.

To je bilo vreme romantike...

- Proveo sam na Karaburmi devet godina (201 meč, 11 golova), postao reprezentativac. U prvi tim ušli smo zajedno Santrač, Petković i ja. Oni su bili i selektori naše zemlje, jedino ja nisam. Klub u to vreme otera 15, 16 igrača, odluči da da mladima šansu. Jedva smo ostali u ligi posle baraža s Trepčom iz Kosovske Mitrovice. Igrali tada za njih po levoj strani neki Ganić, metar i milimetar, i dvometraš Pindović. Da umreš od smeha kad stanu jedan pored drugog. Što se tiče OFK, bili smo kao lift - čas gore, čas dole. Raznih događaja za pamćenje ima. Recimo, došli kod nas da završe karijere Dragoslav Šekularac, Bora Kostić i Miloš Milutinović, a legendarni trener Kika Popović kaže: "„Može, ali prvo da vas vidim na probi".

Posle sedam godina na Karaburmi prešao je u Crvenu zvezdu 1973. i u poslednjoj godini bio deo tima koji je osvojio titulu 1977. godine, igrao je prvu polusezonu.

- Dve sezone proveo sam na Marakani i ostavio solidan trag. Bio sam čak i kapiten. Postoji slika, baš kada smo igrali neku utakmicu protiv Čukaričkog, ja kapiten, a Džaja pored mene, čisto da se zna. Povredim ja u tom periodu koleno i taman se oporavim na proleće, treba da se igra protiv Reala, a meni stigne poziv za vojsku. Umesto na "Santijago Bernabeu" završim u Trebinju sa 27 godina. Sačeka me tamo neki klinac sa čvarcima na ramenima i kaže: "Hajde da marširaš." Odgovorim mu da sam operisao koleno i da ne mogu, a on mi uzvrati: "Dobro, nećeš onda ni da igraš fudbal". Nisam igrao, ali zato jesam odbojku. Bili smo drugi na Svearmijskom prvenstvu.

Zatim je prešao u Ajntraht, godinu nakon što je tim iz Frankfurta osvojio Kup Nemačke, a otišao je 1978, godinu pre nego je tim osvojio Kup UEFA.

Igrao je godinu za Vormatia Vormse, a onda ga je za 140.000 funti kupio Mančester Siti. Danas jedan od najbogatijih timova planete zbog arapskih vlasnika/miliona.

Godine 1981. Građani su u 100. finalu FA kupa izgubili na londonskom Vembliju od Totenhema. U prvom meču pred 100.000 navijača Hačinson je dao dva gola (1:1), jedan u svoju drugi u mrežu rivala je "metnuo". U reprizi 3:2 za Pevce pred 92.000 navijača.

Nisu Stepija hteli trofeji!

U Vormatija Vormsima je okončao karijeru 1982.

Slično je bilo i u trenerskoj karijeri. Samo jedan pehar, 12. juna 1993. pred 76.391 navijača na Olimpijskom stadionu u Berlinu domaća Herta je izgubila od Bajera iz Leverkuzena 0:1 golom Ulfa Kirstena u 77. minutu. Aspirindžije je vodio Stepi.

 

 

Ostaće upisano da je karijeru na klupi počeo u Frankfurtu, prvo u Progresu, pa FSV-u, pa Rot Vajsu, pa Ajntraht Triru, da bi se preuzeo imenjaka iz Frankfurta.

Sledili su Bajer, Atletik Bilbao, Ajntraht, AEK, Lokomotiva Lajpcig, Štutgarter Kikers, Kikers Ofenbah, Vajs Oberhauzen, Guangdžu, Zamalek, Čukarički, Vojvodina, Laktaši, Radnički Niš.

Godine 1971. bio je fudbaler godine u najobjektivnijoj anketi - kapiteni biraju.

 

 

Ono po čemu će ostati upamćen je rekord koji i dalje niko na ovim SFRJ prostorima nije oborio, ma ni primakao se.

Između 1968. i 1972. odigrao je svaki prvoligaški minut!

Četiri sezone, 136 samo prvoligaških utakmica bez kartona, povreda, izmena, novokomponovanih rotacija...

Plus prijateljske, evropske, reprezentativne utakmice (od 1970. do 1976. za Jugoslaviju odigrao 34 meča i dao jedan gol Venecueli 1972. u pobedi 10:0)... Izostao nije sa domaćih livada.

Pri tom nije se štedeo, ostavljao je srce na terenu!

Stepi - jugoslovenski rekorder po broju uzastopnih prvenstvenih utakmica!

Za vreme boravka u Zvezdi morao je u vojsku, odlično se pokazao u odbojci na Svearmijskom prvenstvu u Banjaluci 1975.

Poznat je bio i potome što, dok je bilo dozvoljeno, nije bio bez tompusa kraj terena.

- Pušio sam kao smuk, a onda kada sam igrao za Mančester Siti dobio sam upalu pluća i prekinuo. Nakon toga snimao sam neku reklamu za firmu Dangman, koja se bavi proizvodnjom cigareta, pa su mi oni predložili cigarilose i cigare, kao od njih je manja potreba za nikotinom. Jedno vreme sam ih pušio redovno, danas samo kada se dobro najedem, onda uzmem onaj tompus od pola metra i uživam - zborio je pre petnaestak godina

Danas "zaluta" u vinograd i zabavi se grožđem, vinom...

A, lice mu je na - džinu.

Njegovu  popularnost u Nemačkoj iskoristio je nemački proizvođač alkoholnih pića Innovative spirits za svoj novi džin.

Ajntraht je 1996. prvi put posle 33 godine ispao iz Bundeslige, a Stepi je ispalio rečenicu "Lebbe geht weider" ili u prevodu na srpski "Život teče dalje".

Od januara 2021. pokrenuta je linija proizvodnje džina.

– Innovative spirits su došli je na ideju da iskoriste moju čuvenu rečenicu "Lebbe gent weider", koju sam rekao posle izgubljenog prvenstva sa Ajntrahtom u poslednjem kolu protiv Hanze – rekao je Stepanović. - Ta rečenica postala je kult u Nemačkoj! Kada sam recimo u Minhenu ili Hamburgu, ljudi me prepoznaju. Priđu mi i kažu, zaboravio sam kako se zovete, ali pamtim šta ste rekli – Život ide dalje! I naravno, traže mi autogram.

Ono što nikom ne promiče, podseća na čuvenog Alberta Ajnštajna...

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI