PRIJATNO! Velimir Simanić, kuvar fudbalske reprezentacije, EKSKLUZIVNO ZA ALO! o orlovima, Kataru, iskušenju u Albaniji, savremenoj ishrani
Čudni su putevi gospodnji, a na sve svetske meridijane odveli su Velimira Simanića (61) zahvaljujući fudbalu. Iako je bivši igrač i aktuelni trener, Zemljinu kuglu je obišao u svojstvu kuvara fudbalske reprezentacije Srbije!
Velja je šef kuhinje u jednom poznatom beogradskom hotelu, gde radi više od tri decenije, stecištu brojnih sportista. Ispratio je mnoge generacije i selektore. Uvek je bio omiljen. Ne samo zbog činjenice da snaga na usta ulazi. Ekskluzivno za Alo! otkriva zanimljive detalje života koji ga nije milovao, ali je poštenim radom i odnosom s ljudima sagradio mostove koje niko ne može da sruši.
Krompir paprikaš za sva vremena
Velja je u Sarajevu završio nižu, a u Beogradu višu školu za kuvara.
- Bilo nas je petoro braće. Najstariji ode u polje s ocem, najmlađi se igraju, a ja srednji pomažem majci u kuhinji. Ona spremi ručak, a ja ga finiširam. Otac Vojin nedeljom ode u mesaru i donese koske, pa ih ubacimo u krompir paprikaš... Majko mila. Ništa slađe nisam jeo u životu! Samostalno sam najpre počeo da pravim kolače, i to zahvaljujući receptima koje sam nalazio na kesicama vanilin šećera! Kao šef, iskustvo nesebično prenosim mlađim kolegama.
Putešestvije s „orlovima“ je počelo 2009. godine?
- Igrali smo protiv Rumunije u Konstanci, a selektor Radomir Antić plašio se da igrači ne dobiju stomačne tegobe. Odlučio je da u pomoć pozove kuvara od poverenja. U to vreme selekcija se okupljala u mom hotelu, gde je u podrumu bio magacin FSS, kojim je rukovodio legendarni ekonom Stanko Lala Nikolić. Pošto smo se svakodnevno družili, a znao je moje kvalitete i afinitet prema fudbalu, predložio me je i tako je počelo. Na sreću, nije bilo problema, pobedili smo s 3:2 i onda su me poveli i na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.
EPA/ROBERT GHEMENT
Bili ste u Južnoj Africi 2010. i Rusiji 2018, spremate li se za Katar?
- Od Srba, Bora Milutinović ima pet mondijala, pokojni Lala četiri, ekonom Danijel Dragaš tri, a ja dva i nadam se da ćemo Danijel i moja malenkost napredovati u Kataru.
Mondijal je u vreme božićnog posta?
- Nikakav problem. Tamo ima ribe u izobilju, a ionako su razne vrste uvek na našem meniju koji pravim u dogovoru s doktorima i igračima. Ponosan sam što sam deo nacionalnog, sada i pobedničkog tima. Moje je da s te gastronomske strane dam maksimum, a igrači na terenu.
Unuka Teodora centar sveta
Prerani gubitak sina uzdrmao je Velju i suprugu, ali je sada unuka Teodora centar njihovog sveta.
- Bude kod nas u Sremčici, odemo u Novi Sad da je posetimo... Predivna, ljupka, devojčica, od iduće godine prvačić. Povremeno smo i u selu Smilovac pored Ražnja, gde smo renovirali porodičnu kuću moje supruge.
Da li su fudbaleri razmaženi?
- Ma kakvi. Sjajni momci, kao i selektori, od Antića do Stojkovića, koji je odavno na mom kazanu. Nijedan se nije izdvajao od igrača i tražio nešto posebno.
Alo!/Marko Metlaš
Miljenik među igračima?
- Volim mangupčiće sa stilom. A bilo ih je, poput Dejana Stankovića, Darka Lazovića, Nemanje Vidića... sada Jovića, Đuričića i Radonjića.
Gledaju li vas popreko kolege iz stranih hotela?
- Nisam imao neprijatnost. Sve je uhodano. Najavimo se u toku obilaska hotela, pošaljemo jelovnike, naručimo namirnice i to me čeka. Odem dan ranije u odnosu na igrače, redovnom linijom s meč menadžerom Duletom Rajkovićem. Cimeri smo, a vratimo se čarterom s igračima.
Brzo se snađete u novim kuhinjama?
- Provedu me i sve skeniram, jer sam više od 40 godina u poslu, i odmah mogu da počnem da radim.
Ženi prepuštam kuhinju
Kažu da su muškarci bolji kuvari...
- Jedino objašnjenje je u opterećenosti žena drugim obavezama i na poslu, pa ne mogu maksimalno da se posvete kuhinji. Pa one i u kolima provode više vremena od muškaraca koji se kreću u tri tačke: a - kuća, b - posao, c - kafana.
I Veljina supruga je kuvarica, ali sukoba u kući nema, tvrdi on:
- Neee... Džentlmen sam i njoj sve prepuštam. Penzioner je, a zanimljivo, nikad nismo zajedno radili.
Formiranje jelovnika?
- Napravili smo ih za svačiji ukus. Igrači dolaze iz nekoliko zemalja i navikli su na kuhinje s tih područja. Klubovi imaju nutricioniste koji im preporučuju šta treba da jedu i jave nam ako se nešto promeni. Imam zapisano šta ko voli i sve ide na švedski sto, gde su zastupljeni razna mesa, riba, kuvano ili grilovano povrće, više vrsta salata, po dve paste i sosevi...
Gde je bio najveći izazov?
- Dva puta sam bio u Albaniji, s reprezentacijom i s Crvenom zvezdom. Poslužio sam se lukavstvom. Saznali smo da je naporan put Tirana - Elbasan, kao uspon na Njegošev mauzolej na Lovćenu, i da igrači redovno povraćaju. Zbog toga smo se posavetovali s Ivanovićem i Kolarovim i odlučili da prvo ide užina, a ručak tek kada se završi uspon. I to je bio pun pogodak. Niko nije povraćao, mada smo držali kese u pripravnosti.
Alo!/Marko Metlaš
Kako doživljavate utakmice?
- Emotivno. Gledam ih s tehničke klupe, tik uz teren, s igračima koji nisu u protokolu. Navijamo, komentarišemo, u grču smo, ali prvi ulećemo u teren da čestitamo ako se pobedi, kao u Lisabonu. To mi je najdraži trijumf. Najteže sam podneo katastrofu u Ukrajini i poraz od Švajcarske u Rusiji. Bili smo bolji, ali šta vredi. Na stranu Brih, penal... trebalo je da napravimo faul po cenu isključenja. Obori ga, prekrsti se i izađi, ali bar ne bismo primili gol.
Sa Šekijem u hotelskoj ekipi
Simanić je svojevremeno igrao fudbal.
- Počeo sam na Palama, pa Željezničar, Mladi Proleter, Kneževac, Čukarički u Srpskoj ligi. Desno krilo, a kada traže levog beka, kažem da i to igram jer znam da im fali. Onda sam prešao na mali fudbal. Hotel u kojem sam ranije radio je imao ekipu za turnire. Nas nekoliko radnika, ali su pojačanja bila zvučna imena: Šekularac, kad se vratio iz SAD, Duda Maravić, Gugleta, golman Vlada Ćurčić... Solidna i atraktivna ekipa.
Alo!/Marko Metlaš
Iza sebe imate i dva evropska prvenstva s mladom reprezentacijom, u Poljskoj i Italiji?
- Najčešće sam uz fudbalere. Ostali sportovi nemaju dovoljno sredstava, ne mogu sebi da priušte luksuz i vode kuvara.
Bliski ste s odbojkašima koji su 25 godina u „vašem“ hotelu?
- Gajimo uzajamno poverenje. Mala razlika je u ishrani, ali njima treba kaloričnija hrana jer imaju veći napor tokom igre u nogama i rukama.
Alo!/Vladimir Marković
Nutricionisti, savremena ishrana?
- Svako vreme nosi nešto svoje. Došli smo do avokada, a sve imamo kod nas. Nutricionisti preporučuju semenke od čije ili od lana, a razlika u energetskoj vrednost između njih i čvaraka ne postoji. Za ekipe koje dolaze kod nas u karantin uveo sam kuvano žito, pravim sutlijaš i prihvatili su promene. Novak Đoković je napravio sa svojim timom novi standard sportske ishrane. Proteine ne uzima iz mesa, ali ih koristi iz povrća, a na njegovom tanjiru mogu se naći ječam i ovas...
Posedujete trenersku licencu, možete da posavetujete selektora?
- Ha ha... Ne mešamo se jedni drugima u posao. Oni možda daju sugestiju da se nešto doda na meni i to je sve.
Alo!/Marko Metlaš
Znaju li reprezentativci da ste i trener?
- Nekoliko iz ranijih generacija. Imam B-licencu i mogu da vodim zonske ekipe. Za sebe kažem da sam seljački trener. Volim takve ambijente. Radio sam od 2004. u šest klubova, Heroj Jajinci, Velika Moštanica, Pinosava, Mladost Cvetovac... Ove sezone nisam uzeo klub jer ne stižem od obaveza, a da ga vodim pa izostanem sa šest-sedam utakmica zbog obaveza, nema smisla. Bilo je situacija da me pokrivaju, moje ime u zapisniku, a ja u Moskvi s reprezentacijom, pa smo kažnjeni oduzimanjem tri boda. Cena slave. Ha ha, svi me znaju...
Nedostaju dragi ljudi
- Nedostaju mi dragi ljudi, posebno Lala Nikolić, s kojim sam bio kao brat. Njegovog naslednika Nemanju zovem sinovac. Nema više ni tradicionalnog druženja. Svakog 2. januara, za ljude iz sveta fudbala spremao sam novogodišnji ručak. A onda krene pesma, anegdote, evociranje uspomena... Mnogi kažu da mi se približava penzija, a ja im poručujem: Samo silom zakona mogu da me oteraju ili ako više ne budem mogao da hodam. Polako u FSS spremaju naslednika Miroslava Nađa, koji je kuvar u SC Stara Pazova, i već radimo u tandemu.
Crvena zvezda ili Partizan?
- Do rata sam navijao za Željezničar iz Sarajeva. Vežu me predivne uspomene. Janjuš, Čapljić i ja smo imali iste frizure. Napred kratko, obrijano iznad ušiju, a nazad duga kosa. Takva je bila moda. S Čapljićem se viđam, Čobo Janjuš živi na Floridi, ali je svratio pre nekoliko godina da se ispričamo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Sport
Komentari (0)