KRV NIJE VODA! Sanjam da tata i ja zajedno podignemo pehar (FOTO)
Nije lako biti fudbaler kada ti je otac ostavio neizbirisiv trag u ovom sportu! Kako je nositi težinu tatinog prezimena najbolje zna sin trenera Crvene zvezde Dejana Stankovića - Filip. Golman holandskog drugoligaša Folendema nedavno se našao i na spisku mlade reprezentacije Srbije, a za italijanske medije pričao je o ocu, svojim počecima i najvećem snu.
- Tata je izgradio svoj karakter u Beogradu, igrao je i da bi prevazišao poteškoće i znao je da će ako uspe promeniti svoj život i život porodice. Zahvaljujući njegovom žrtvovanju živeo sam lagodno, ali sam poslednjih godina dobio želju da svima pokažem da ne igram fudbal samo zbog prezimena - ispričao je Filip Stanković koji je otkrio i kako je odlučio da karijeru gradi među stativama.
- Igrao fudbal kod kuće sa starijim bratom, on je bio golman, i onda me je zamolio da odem do vrata umesto njega i stanem da branim. Tada sam shvatio da se jako zabavljam. Prvi put sam zaronio na mermer koji imamo ispod trema kuće. Nisu to bili lagani padovi, ali golman mora i poneki potres mozga da preživi.
Možda ono najzanimljivije, ali i najteže, bilo je braniti tatine šuteve.
- Uvek se sećam one zabave koja je bila dan posle pobede, kada mi tata obuče dres Intera i odvede me na trening. Na kraju treninga bi uzeo dve-tri vreće lopti, a ja bih stao na gol. Pokušavao je da gađa dalju stativu i govorio mi je da moram da krenem na loptu i pre šuta, a to s obzirom na njegov udarac nije pravilo razliku.
Mnoge snove Filip je već ostvario, a onaj najveći je baš poseban.
- Imam nekoliko snova koje želim da ostvarim. Nadam se da ću jednog dana moći da se vratim u Inter. Ali velika želja mi je da me tata trenira jednog dana, iako sam svestan da je to veoma teško. Znam da bi se prema meni ponašao kao prema svim ostalim igračima. Sanjam da pri rezultatu 1:1 samo nekoliko minuta do kraja utakmice ja odbranim penal zbog kog će moći da podigne još jedan trofej u nebo. Bila bi mi posebna čast da ga vidim kako se raduje zahvaljujući meni - otkriva mladi Stanković.
Osim karijeire, Filip je posvećen i svojoj izabranici Federiki koju su tata Dejan i mama Ana odlično prihvatili.
- Živim sam u Amsterdamu. Federika, moja devojka, često mi se pridruži. Kada je ovde sa mnom, osećam se kompletno, kada ona ode, međutim, nedostaje mi deo. Zajedno smo dve godine i sada je voli i moja porodica, mislim da je postala najbolja drugarica moje mame. Ona mi mnogo veruje i daje mi mir koji mi je potreban da se uhvatim u koštac sa svojim poslom.
Rukavice Žulija Cezara kao amajlija
Idol od malih nogu Filipu je bio legendarni golman Žulio Cezar.
- Uvek i zauvek Žulio Cezar. Imao sam osam godina kada je Inter pobedio sa njim na golu i bio sam oduševljen njegovim odbranama. Kada sam ga video rekao sam sebi, hoću da postanem ovakav, bio sam lud za njim, a on je bio veoma ljubazan prema meni. Dao mi je i svoje rukavice, nosio sam ih iako su bile prevelike za dečije ruke, ali bilo je toliko zadovoljstvo što sam ih imao! Sećam se da sam trenirao sa njima, možda nisam razumeo njihovu suštinsku vrednost . Sada su bezbedne kod kuće, dobro očuvane. Ne diram ih više.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)