ISPOVEST ZA ALO! Lala bez uvijanja: Želim titulu sa Zvezdom - Voleo bih da se vratim, onda nije bilo struje, radili smo za 3.000 evra...

Nenad Lalatović (44), na ovaj ili onaj način, izaziva pažnju javnosti. Šumadijski ljubitelji fudbala slave njegov povratak u Kragujevac, a ima i mnogo kritičara, najviše zbog (ne)uobičajenog stila vođenja ekipe.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Trener Radničkog za Alo! priča o svom temperamentu, životu u Kragujevcu, deci koja ga posećuju, Zvezdi, a najpre o razlogu dolaska na „Čika Daču“.

- Opstanak nije na vidiku, ima još utakmica do kraja. Poslednje dve ekipe direktno ispadaju, a mi imamo najteži raspored od svih. Treba još mnogo da se borimo. A da su Radnički kao klub i Kragujevac kao grad zaslužili opstanak, apsolutno jesu.

Šta je doprinelo očiglednom preporodu ekipe?

- Vratio sam samopouzdanje igračima, disciplinovao ih i vratio im pobednički mentalitet. Uvek verujem da može da se pobedi, ne bojim se protivnika, tako tražim i od igrača da veruju u sebe, da mogu da pobede svakoga.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Može li Radnički da bude dugoročnija opcija ili je samo privremeno rešenje, do bolje ponude?

- U fudbalu se nikad ne zna. Sve je moguće. Ovde sam od prvog dana prihvaćen kako treba. Lepo mi je, uživam u Kragujevcu. Blizu mi je kuća, blizu sam svoje dece koja često dolaze kod mene, što mi mnogo znači. Ako bismo ostali u Superligi, a nadam se da će tako biti, da li direktno ili kroz baraž, i ako bih se dogovorio sa Upravom kluba, zašto da ne ostanem još godinu dana.

Da li razmišljate o eventualnom povratku u Crvenu zvezdu?

- Crvena zvezda je klub u kojem sam ponikao, klub u kojem sam bio kapiten, osvojio četiri trofeja, postigao gol u derbiju, klub koji mi je mnogo toga pružio. Naravno da bih jednog dana voleo da se vratim, da ono što sam započeo i završim. Jer, ja sam započeo stabilizaciju Crvene zvezde kada nije imala struju, nije imala velike plate, bile su do 3.000 evra i još ih nismo dobijali redovno. Pomogao sam Crvenoj zvezdi da stane na noge, samim tim što sam gurnuo u vatru omladince Jovića, Ristića, Rajkovića, Jovanovića, Grujića. Ja sam doveo Kataija u Zvezdu. To su igrači koje je Zvezda kasnije debelo naplatila i stala na noge. Nismo osvojili titulu i to je ono što bih hteo da završim, da se vratim i osvojim titulu. To mi je najveća želja.

Alo!/Marko Metlaš

U Kragujevcu ste stalno ili na relaciji Beograd - Kragujevac?

- Stalno sam ovde, živim u hotelu „Zelengora“. U Beograd idem samo kada imam slobodan dan. Maksimalno sam posvećen radu u klubu, igračima, da ostanemo u ligi. Deca dolaze kod mene. Imam troje dece - ćerku Inu, sinove Marka i Vladu.

Na nekim utakmicama bila su vam i deca. Ima onih koji su sa aspekta strogih fudbalskih pravila prigovorili što su bila pored terena, ali je to odbranio delegat Stanislav Karasi.

- Oba sina treniraju u Zvezdi. Deca su izašla na teren, bili su sa strane, dobili markere i skupljali lopte. Neko mi je to zamerio. Oni iz Partizana.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Ali u Kragujevcu ne može niko da navija ni za Zvezdu ni za Partizan.

- Moja deca mogu da navijaju za koga god žele, a njihov otac uvek radi i maksimalno sebe daje klubu u kojem radi. Za koga ja navijam glupo je pominjati. Zna se gde sam ponikao i to niko ne može da mi uzme.

U kojem klubu je bilo najlepše, a u kojem najteže da se radi?

- Pored Crvene zvezde, izuzetno volim Vojvodinu. To je klub koji je napravio moje trenersko ime. Najlepše trenutke proveo sam tamo, tri i po godine, imam najviše pobeda u istoriji kluba i od pet trofeja osvojio sam jedan. Ostalo mi je još 20 utakmica da budem trener koji je najviše puta vodio Vojvodinu. Najteži trenuci su mi bili u Crvenoj zvezdi, kao treneru. Kada sam došao, nisam mogao da dovedem pojačanja. Znao sam da ne mogu da osvojim trofej. Kola su se slomila na meni. Tada sam imao 36 godina, prihvatio veliki izazov. Takva je situacija bila i žao mi je što nisam uspeo da osvojim trofej u klubu u kojem sam ponikao.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI