SEĆANJE Bivši asovi Radničkog za Alo! o danu kad je u Šumadiji ČAVKA ČUVAO PELEA

 

Nekada su kiše bile tople. Kao kad uživate ispod tuša. Tako je bilo i 15. septembra 1969. na stadionu „Čika Dača“ u legendarnim Šumaricama, kad su igrali Radnički i Santos (4:4). Ništa nije moglo da pokvari susret dva tako muzički različita a tako slična plesa - brazilsku sambu i srpsko kolo u šumadijskoj varijanti.

FK Radnički 1923

U plesu na kiši, fudbalski vilenjaci iz Brazila i taze jugoslovenski prvoligaši, mahom dvadesetogodišnjaci iz Kragujevca, kako ocenjuje Sava Paunović, prepotentni i puni sebe. Zato su desetak hiljada Šumadinaca imali to zadovoljstvo da prisustvuju duelu čuvenog Santosa, sa još čuvenijim imenima, i njihovog Radničkog sa mladim i poletnim igračima sa kragujevačke kaldrme.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Da dođemo do legendi kragujevačkog fudbala, koje su za Alo! vratile vreme za 54 godine, pomogao nam je Milenko Marjanović, preduzetnik, poznati ugostitelj, svojevremeno predsednik Radničkog. Tada je bio mladi ekonomista u UTP „Kragujevac“, čija je kancelarija bila u hotelu „Kragujevac“ u kojem su Brazilci odseli. Ne može da prežali što je izgubio sliku sa Peleom.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Prvi je, nešto i pre zakazanog vremena, stigao levo krilo Slobodan Paunovski Make. Žurio je da putuje u Skoplje da poseti brata.

- Tada sam imao 21 godinu. Samo desetak dana pre utakmice nisam ni sanjao da ću imati privilegiju da igram protiv najboljeg tima na svetu, kamoli da dva puta savladam veličinu kakva je Gilmar. Bila je to odlična prilika da vidim dokle kao igrač mogu da napredujem. Bili smo pojačani fudbalerima iz Niša, pa sam ušao u drugom poluvremenu. Ta dva gola donela su mi veliko samopouzdanje i mislim da sam ostvario solidnu karijeru - ocenjuje Paunovski.

Posle Radničkog pristupio je, zajedno sa klupskim drugom Reljom Nikolićem, takođe akterom meča sa Brazilcima, tada vrlo dobroj ekipi Bora, zatim odlazi u Vardar, pa u grčke timove Kastoriju i Korintus.

Paunovski, kao i ostali naši sagovornici, podseća da je do ove utakmice došlo slučajno, jer je Santos trebalo da igra protiv Partizana, a promena je, bar tako se priča, doneta kada su „peše“ (nadimak Santosa, što u prevodu sa portugalskog znači ribe) odgledale duel Partizana i Radničkog u Beogradu, kada su Kragujevčani senzacionalno pobedili sa 4:1. U to vreme Kragujevac je nosio epitet fudbalski, jer je utakmice gledalo 20-25 hiljada navijača. Kažu da su samo dueli Zvezde bili posećeniji.

- Tri godine smo igrali u eliti, a kada smo ispali, nekolicina nas je otišla. Ostali su Čavka Radivojević, Sava Paunović, Ujka Milić...

Alo!/Aleksandar Đorđević

I golgeter Sava Paunović ističe da je ovaj susret bio neočekivan.

- Bili smo mladi i poletni i tek što smo ušli u Prvu ligu. Nama je bilo svejedno protiv koga igramo. Želeli smo i voleli da igramo fudbal. Još nas je ponela ta pobeda protiv Partizana, iako smo prvi put u životu igrali pod reflektorima. Rekli su nam da ne gledamo u sijalice. Ja sam tada postigao gol, Stojović dva i Žabarac još jedan - priseća se Sava, koga su zvali Maršićanac po selu odakle je, a navijači su često isticali transparent na kojem je pisalo „dr Sava“.

On ističe da je Pele bio pokretljiv, brz, da je imao punu kontrolu lopte.

- Drugim rečima, sve je imao. Brazilci su olako shvatili ovaj susret. Igrali su lagano, prijateljski, a kada smo pri kraju susreta poveli sa 4:3, Pele je uzeo loptu, prošetao se i u poslednjem minutu izjednačio.

Alo!/Aleksandar Đorđević

Najpričljiviji je bio Vlada Radivojević Čavka, po tadašnjoj fudbalskoj terminologiji desni half. Za njega pričaju da se hvalio kako je uhapsio Pelea. Paunović dodaje da on i sada priča da je sve stavio u džep.

- Pa ko je čuvao Pelea, samo Čavka. Ma, nije sve istina što se priča. Ne upoređujem se ja sa Peleom. Pele je legenda, nisam ja, iako i za mene u Kragujevcu mnogi tako kažu. Mogao sam da žongliram 24 sata, ali Pele je - Pele. Žao mi je samo što nisam uzeo Peleov dres. Preduhitrio me Dragoljub Živković Ribica iz Zvezde. Ja nisam hteo da idem ni u Zvezdu ni u Marselj. Kažu u Beogradu - neće Ciganče da dođe. Tako su me zvali, a sad sam izgubio pigment. Meni je najlepše bilo posle pobede u kafani ispod oraha u centru grada, blizu suda. Nisam hteo nigde da idem - kaže Radivojević.

Alo!/Aleksandar Đorđević

A njegov kum Sava, uz osmeh dodaje:

- To je zato što je u Šumadiji rakija najbolja.

Od Kragujevčana, naši sagovornici su jedini živi akteri legendarne utakmice iz 1969. godine, uz desno krilo Vladetu Žabarca i golmana Vladu Vučkovića Fazana, koji je tad bio rezerva, jer je kao gost branio iskusniji Nišlija Miodrag Knežević. I da ne zaboravimo, trener je bio Dušan Nenković, a sportski direktor Boris Marović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI